PLANETARNA KOMUNIKACIJA

PLANETARNA KOMUNIKACIJA

(Moja mejl-art aktivnost 1970-1987)


Iz knjige DNEVNIK AVANGARDE, Grafopublik, Beograd, 1990.

Mejl-artom se bavim negde od 1970. godine, kada sam bio najviše angažovan poetsko-vizuelnim istraživanjima i u neprekidnom kontaktu sa nizom umetnika i pesnika iz celog sveta.

Jednu od prvih mejl-art akcija, širih razmera, izveo sam 1971. godine. Akcija je zabeležena u časopisu Signal broj 2/3 na sledeći način: „Miroljub Todorović: SIGNALISTIČKA MANIFESTACIJA 1 (SIGNALIST MANIFESTATION 1) 20. 3. 1971., Beograd. (1)

Novi tip komunikacije. Osnovni elemenat komuniciranja je izbušena (upotrebljena) kartica računara IBM. Na praznoj poleđini kompjuterske kartice pisaćom mašinom otkucava se: ime pošiljaoca, datum i mesto porekla informacije, ime i oznaka informacije. Ovako pripremljena kartica ubacuje se u koverat i putem pošte šalje konzumentu“.

Kao primaoci prve signalističke manifestacije, iz inostranstva, navode se imena i nazivi 63 umetnika, galerija i izvođača. Između ostalih ovu komunikativnu kompjutersku kartu dobili su: A.de Campos, C. Padin, M. Perfetti, J. Valoch, J. Blaine, J. Gerz, Sarenco, E. Miccini, E. Jandl, P. Garnier, M. Bense, S. J. Schmidt, B. Cobbing, D. Higgins, Ben Vautier, Art Intermedia, itd. (2)

Od Jugoslovena karta je upućena tridesetpetorici pesnika kritičara i kulturnih radnika: Dušanu Matiću, Marku Ristiću, Oskaru Daviču, Petru Džadžiću, Eliju Finciju, Radomiru Konstantinoviću, Branimiru Donatu, Sveti Lukiću, Stevanu Raičkoviću, Novici Petkoviću, Tomažu Brejcu, Boži Beku, Tarasu Kermauneru, Želimiru Koščeviću, Veselinu Iliću i drugima.

Reakcije na ovu pošiljku nisam zabeležio, niti se u ovom trenutku neke od njih mogu setiti, mada sam siguran da ih je bilo. Sličnu sam mail-art akciju u toku godine, a i kasnije, ponovio više puta. Proširivao se, ili sužavao, menjao krug potencijalnih konzumenata. Uvek se operisalo upotrebljenim kompjuterskim karticama u više boja, standardnih dimenzija. Na karticama se najčešće intervenisalo flomasterom. Zaokruživana su ona mesta gde je kartica probušena, ili su ispisivane neke reči ili poruke, od kojih se naravno, u više navrata pojavljivala reč: SIGNALIZAM (SIGNALISM), ili nešto kasnije poruka: RAZMIŠLJAJTE O SIGNALIZMU (THINK ABOUT SIGNALISM).

Sećam se serije kartica na kojima sam lepio male pravougaone filmove sa snimcima zuba, koje sam, u većim količinama, bio nabavio na zubnoj klinici u Rankeovoj. Zanimljive su bile i one kompjuterske kartice na kojima su stavljene nalepnice u boji s likovima iz životinjskog sveta od praistorijskih dinosaura, preko riba, ptica, sisara, do našeg neposrednog pretka čovekolikog majmuna.

Početkom 1972. startovao sam s jednom artists book.(3) Ta akcija, a i sama knjiga, opisani su u poslednjem broju (8/9) Signala:

„Miroljub Todorović: FORTRAN (signalist book), Beograd, februar 1972. Signalistička knjiga FORTRAN načinjena je od šest belih, upotrebljenih kartica u 47 primeraka. Na prvoj kartici nalaze se navedeni podaci (ime autora, naziv knjige i datum izlaženja). Sledeće četiri kartice ispunjene su flomasterskim intervencijama. Intervencije su jednoobrazne. Na poleđini zadnje kartice utisnut je pečat Signala, pored koga je još i potpis autora sa naznačenim rednim brojem knjige i brojem koji pokazuje koliko je primeraka ukupno proizvedeno. Signalistička knjiga FORTRAN poslata je ovim umetnicima, umetničkim arhivima, galerijama i redakcijama: Clemente Padin, Hans Clavin, Edgardo Antonio Vigo, Jiri Valoch, Julijen Blaine, Jochen Gerz, Sarenco, Galleria Sincron, David Briers, G.J.de Rook, Michael Gibbs, N.Zurbrugg, Bob Cobbing, „Art intermedia“, Edition Kimmel, Ben Vautier, J. Van der Wolks, Janos Urban, Klaus Groh, Guillermo Deisler, Stedelijk Museum, Hans Werner Kalkmann, „Ganglija“, Achille Bonito Oliva, „Grab Grass“, Nachl Nucha, Alvaro de Sa, Archiv Sohm, Bulkowski, Marc Poinsot, Horst Trees, „Pfirsich“, „Avalanche“. Joseph Kosuth, Carl Andre, Paul Berry, Joseph Beuys, Jan Dibbets, Alain Kirili, Richard Long, Sol Lewitt, Peter Kennedy, Janez Kocijančić, Franci Zagoričnik, Boda Marković i Dobrivoje Jevtić“.

Povodom knjige reagovalo je više umetnika.(4) Izdvajam poštanske karte Richarda Longa, koji mi se javio 27. aprila 1972. godine iz Bristola, i Josepha Beuysa, koji je poslao svoju postcard Fluxus Zone West: Joseph Beuys BRD, Fluxus Zone West: Ken Friedmann USA, edition Hundertmark, Berlin, sa poznatim pečatom Fluxus Zone West i tekstom:

„Dear Todorović,

Many thanks for your small signalist book.

Y. S. Joseph Beuys.“

Novosadski pesnik Janez Kocijančić reagovao je na taj način što je primerak FORTRANA (broj 24/47) repropdukovao kao „Specijalno izdanje“ u svojoj rubrici „U-R“ u INDEX-u, listu studenata Vojvodine, broj 246 od 23. marta 1972. godine. Ispod reprodukovanih stranica ove knjige objavljena je i kraća beleška sa bio-bibliografskim podacima.

U narednom broju INDEX-a, takođe, u rubrici „U-R“ Kocijančić daje ovu informaciju:

„Nedavno je u Beogradu izašla najnovija (signalistička) knjiga Miroljuba Todorovića FORTRAN (naziv za jedan od kompjuterskih jezika). Knjiga je izrađena u 47 primeraka, a zatim distribuirana 47-rici Miroljubovih prijatelja širom celog sveta. Svaki primerak se sastoji od po 6 upotrebljenih kompjuterskih kartica sa pesnikovim (flomaster) intervencijama. U prošlom broju „U-R“-a imali ste prilike da vidite jedan od unikatnih primeraka, umnoženih u broj primeraka, ekvivalentan „Index“-ovom tiražu“.

Iste 1972. godine izradio sam svoj prvi pečat sa porukom koju sam već ranije ispisivao: THINK ABOUT SIGNALISM (RAZMIŠLJAJTE O SIGNALIZMU)(5) Pored poruke, koju sam putem ovog pečata utiskivao na svoje komunikacione poštanske karte i pisma, zajedno sa ostalim (oficijelnim) pečatima časopisa SIGNAL, Signalističkog dokumentacionog centra, Društva umetnika signalista, iskoristio sam ga za stvaranje raznih vizuelnih oblika u kojima se gubila, ili dobijala na intenzitetu, njegova osnovna poruka. (6) Dva rada nastala u tim dosta uzbudljivim štambiljskim igrama pojavila su se kasnije u zborniku STAMP ART, (7) koji je uredio holandski pesnik i istraživač G. J. de Rook u Amsterdamu.

Marta 1972. u Politici štampan je tekst pod nazivom „Kosmički hijeroglifi“ o letu američke kosmičke sonde „Pionir 10“, čija je misija bila istraživanje Asteroidnog pojasa i planete Jupiter. Po predviđanjima „Pionir 10“ je kraj Jupitera trebalo da prođe decembra 1973. godine, emitujući naučnicima nove podatke o ovoj džinovskoj, tajanstvenoj planeti. Posle te misije, koja je kao što znamo, uspešno završena, kosmička sonda krenula je duboko u Svemir napuštajući Sunčev sistem. „Pionir 10“ je sa sobom poneo i prvu čovekovu interstelarnu poruku bićima sa drugih svetova. Ovo šifrovano „kosmičko pismo“ ugravirano je u pozlaćenu aluminijumsku pločicu za koju naučnici veruju da će izdržati let dug sto miliona zemaljskih godina, ili međuzvezdano rastojanje od 3.000 svetlosnih godina.

Tekst iz Politike, koji je ujedno sadržao i crtež šifrovanog „kosmičkog pisma“, smatrao sam idealnim za dalji nastavak sopstvenih (mejl-art) akcija, pogotovo što se to poklapalo sa mojim ranijim interesovanjima u okviru signalizma (scijentizam, egzaktne nauke, planetarna umetnost, kosmologija). Umnožavao sam ga u više navrata na kseroksu, a kasnije i štampao u ofset tehnici na A4 formatu. Ovaj tekst ubrzo je potisnuo kompjuterske kartice u mom opštenju u medjunarodnoj komunikativnoj mreži gde sam uključen. Fotokopija teksta slata je raznim umetnicima, galerijama i arhivima, kao i na brojne izložbe ponekad bez ikakvih intervencija, a najčešće sa intervencijama. (8) Intervencije su se sastajale u zaokruživanju pojedinih reči iz teksta, onih koje su mi se činile ključnim kao: sonda, zvezda, hijeroglifi, Jupiter, prva, vodonik, Zemlja, začetak, generator, poruka, otuda, Sunce, beskrajnog, označeno, ćelije, signal, odgonetanja, neizvesno, bića, itd. Tako zaokružene reči često sam pravim linijama povezivao sa uzdignutom šakom čoveka na slici šifrovanog pisma. Stvarala se jedna zrakasta, po meni, dosta upečatljiva verbalno-vizuelna konstelacija puna značenja, koja je kod svakog rada bila za nijansu drugačija jer su se različite reči zaokruživale i različitim putevima (linijama) skupljale u žiži čovekove šake. (9)

Serija ovog teksta sa intervencijama, koji je pored postojećeg naslova Kosmički hijeroglifi dobio još i oznaku Signalist Project, činila je okosnicu moje prve mail-art izložbe SIGNALISTIČKA ISTRAŽIVANJA 1 (komunikacija-oko), u galeriji Studentskog kulturnog centra u Beogradu od 26. februara do 9. marta 1973. godine. (10)

Pored tog projekta bile su izložene još i fotokopije pisama, koverata i drugi odabrani poštanski materijal koji sam primao u vremenu od 1970. do 1973. godine, kao i fotokopije mapa sa letačkim maršrutama nemačke avionske kompanije Lufthanza. Čitav ovaj projekat uključujući i medicinski prikaz kao jednog od osnovnih komunikativnih organa, nazvao sam „Totalnom komunikacijom“. U tom smislu napisao sam, povodom izložbe, i manifest koji je objavljen u katalogu pod naslovom KOMUNIKACIJA – BIĆE - MIŠLJENJE.

Prema stavovima koji su izloženi u manifestu: „Komunikacija je u samoj osnovi bića. Element je i činjenica njegovog postojanja. Nesumnjiva mera hoda i rasta od prvobitne rudimentarne ka moćnoj planetarnoj svesti. Komuniciram (opštim), dakle postojim, dakle stvaram. Bit je komunikacije višeznačna u najdubljem smislu te reči. Ona je i društveno-istorijska i egzaktna i umetnička i subjektivna u njenom najintimnijem, najljudskijem aspektu... Njena sredstva su stepenici civilizacije. Kominikacija je temelj i hrana čovekovih otkrića“. (11)

Manifest pokazuje u kojoj meri pridajem značaj komunikaciji (samim tim i mail-artu kao umetnosti što neposredno izrasta na određenim komunikativnim modelima), pošto mi se čini osnovom gotovo svih istraživanja poslednjih dvadeset godina u likovnim umetnostima, pa i u literaturi.

Početkom 1973. štampao sam seriju od osam poštanskih karata. Gotovo sve one sadrže radove iz široko shvaćene oblasti signalističkih istraživanja. To su: Anagrami 1968 godina (vizuelna poezija), Lunomer 1969/70 (verbalno vizuelna poema), Alfabet 1969/70 (vizuelna poema), Gordijev čvor 1971 (gestualna poema) i Signalistička manifestacija 1971 (gestualna poezija). Reprodukovani su i Kosmički hijeroglifi s tim što je na karti projekt sa intervencijama: zaokružene reči povezane pravim linijama sa šakom čoveka urađen u negativu, tako da su tekst, šifrovano pismo, crtež čoveka i žene i intervencije dati na crnom „kosmičkom“ fonu koji, na taj način, još više vizuelno podvlači karakter čitave ove vanzemaljske informativno-komunikativne operacije. Mail-art rad Communication iz 1972, nastao kolažiranjem i fotokopiranjem međunarodnih poštanskih kupona, takođe je objavljen. Na poslednjoj (osmoj) postcard nalazi se znak „Signala“, odnosno amblem signalizma sa kraćom informacijom o Signalističkom dokumentacionom centru. Serija se pojavila u ukupnom tiražu od oko 5000 primeraka (karata). (12)

U početku poštanske karte najčešće su slate s prethodnim materijalom Signalist Project: Kosmički hijeroglifi, pa su tako i izlagane na izložbama i reprodukovane u zbornicima, katalozima i antologijama konceptualne umetnosti, vizuelne poezije i mejl-arta, kao što su: LA ESCRITURA EN LIBERTAD Ferdinanda Millana i Jesusa Garcie Sancheza, POST DOCUMENTS (13) Juna Mazukamia i drugim.

Domaćim i stranim umetnicima, književnicima, kulturnim i javnim radnicima, tokom sledećih godina slao sam svoje poštanske karte u serijama, i to u određenim vremenskim razmacima. Na svakoj od ovih karata najčešće je bio utisnut pečat sa porukom RAZMIŠLJAJTE O SIGNALIZMU (THINK ABOUT SIGNALISM). Pojedine od poslatih karata vratile bi se, uglavnom, zbog pogrešne ili promenjene adrese primaoca. Pošta je redovno na tim vraćenim pošiljkama stavljala svoj žig nepoznat-inkonnu, što je dalo ideju za jednu mail-art akciju pod nazivom Neuspela komunikacija koju sam znatno kasnije realizovao.

Interesovanje za mejl-art, u svetu, naglo je poraslo negde od 1976/77 godine. Vizuelna poezija se polako gubila. Već su se gasili i poslednji značajni specijalizovani časopisi za ovu novu literarnu disciplinu. Konceptualna umetnost utopila se u statističko dokumentovnaje sopstvenih materijala i ideja, u bizarnoj jezičkoj tautologiji. Poštanska umetnost se odjednom pokazuje kao „svež i živ okvir za pojedine umetnike“, nova pokretračka snaga u koju je iznenada počela da se uliva sva energija nemirnog, istraživačkog i nekonvencionalnog duha.

U periodu od 1971. do 1978. godine (14) najtešnju saradnju, na planu mail-arta i umetničke komunikacije uopšte, uspostavljam sa nemačkim umetnikom Klausom Grohom i njegovim I. A. C.-om (International Artist’s Corporation), koji je više godina štampao INFO (Informativni bilten) sa najznačajnijim aktuelnim informacijama, povezujući na taj način veliki broj umetnika iz mnogih zemalja.

Groh mi je objavio i drugu artists book (bookwork) u okviru svoje poznate edicije Art booklets.

To je mala knjižica formata 7,5/10,5cm., u stvari, list formata A4 presavijen na osam delova tako da zajedno s „koricama“ čini 16 stranica. Klaus Groh je izdao preko pedeset takvih knjižica: Vizuelnih pesnika, mejlartista, konceptualaca i drugih istraživača na širokom prostoru umetnosti (15). Moja, pod naslovom APROACHES i sa rednim brojem 25, pojavila se 1973. godine.

Na stranicama APROACHES-a ispisano je flomasterom 14 naučnih simbola koji se upotrebljavaju u fizici i matematici. Knjiga počinje simbolom približavanja (toka), a završava se simbolom beskonačnog.

U prikazu cele edicije Art booklets u londonskom časopisu Art and Artist’s, septembar 1974, kritičar David Zack (16) zabeležiće:

„Miroljub Todorovics Aproaches is one of several masterprices in the I. A. C. series. It signals artists, which is to say individuals, approaching their goal, points out pitfalls and concludes Entropy equals Infinity“.

Pored poštanskih karata 1973. godine štampam u ofsetu, još dva mail-art plakata pod istim naslovom Communication. (17) Na jednom se nalaze mape centralnog dela, sa glavnim saobraćajnicama gradova: Beča, Sofije, Budimpešte, Atine, Bukurešta, Rima, dok je na drugom plakatu ponovo u prvom planu američka kosmička letelica „Pionir 10“. Tu je, međutim, pored crteža „Pionira“ i „kosmičkog pisma“, vizuelno prikazana čitava maršruta letilice od Zemlje kroz Sunčev sistem pored Jupitera i Saturna prema spoljnim planetama i kosmičkom bezmerju.

Ovim radovima, kao što sam i pomenuo, treba, svakako, dodati i brojne fotokopije oficijelnih poštanskih maraka objavljenih prethodno u nekim našim visokotiražnim listovima, prilikom značajnih filatelističkih izdanja, ili prikaza pošte i poštanskog sistema. Primer: „Jugoslavija 1972“, marke u svetu sa kosmičkim motivima i slično. Posebno sam umnožio i distribuirao jednu stranicu američkog časopisa Playboy na kojoj su se našli plakati umanjeni i svedeni na razmere marke sa reklamnim nazivom „Mail coupon today“. Na svim tim fotokopijama pored imena i adrese stavljao sam još i nazive: Communication ili Mail-art.

Sopstvene marke počeo sam izrađivati krajem 1978. godine. Do sada je proizvedeno više serija sa različitim motivima: delovi mapa poštanskih kupona, lik autora, obilazak satelita ili let rakete oko Zemlje, mesečeva površina, isečak „kosmičkog pisma“ (nekoliko varijanata) niz sa likovima pesnika, naučnika, državnika i kosmonauta, zračenje, prikaz kretanja elektrona u atomu, slika zemljine lopte s kontinentima, itd. Najčešći natpisi i poruke na markama su: Signalist Post, Signal, Communication, Think about Signalism, Signalist Poetry, The Moons Sign, Trip to Starland, Komunikacija, Signal-Art, Mail-Art, Think about Mail-Art itd. Najveći deo ovih maraka objavljen je u francuskom časopisu DOC/K/S u nekoliko brojeva. (18)

Proizvodio sam i čitave serije novih poštanskih karata od manjih kartona u razmeri 10,8/15cm., kako zahtevaju pravila pošte. Te su karte bile unikatne (u jednom primerku) s različitim nazivima i porukama kao što su: THINK ABOUT SIGNALISM READY MADE POETRY, kolažirano često s obe strane sem mesta koje je bilo određeno za adresu primaoca. (19) Na tim dopisnicama-kolažima stavljao sam oficijelne i sopstvene marke i putem pošte ih slao. Neke od njih pominje i poljski pesnik i kritičar Julijan Kornhauser u svojoj doktorskoj disetraciji SIGANLIZAM – PROGRAM SRPSKE EKSPERIMENTALNE POEZIJE, odeljak Stilistički pristup signalističkoj poeziji (...''17 poštanskih karata čiji je autor Todorović, svaka sa naslovom dela, neke sa markama koje je dao autor, sve upućeno na moje ime...“.) (20)

Februara 1979. godine konačno sam ostvario ranije zamišljenu mail-art akciju „Neuspela komunikacija“. Nekolicini naših starih davno umrlih pesnika, pisaca i kritičara, dvojici vođa iz prvog i drugog srpskog ustanka, i još dvojici živih velikana literature, uputio sam svoje poštanske karte (štampana serija iz 1973), s osnovnom porukom RAZMIŠLAJTE O SIGNALIZMU. Karte su upućene preporučeno, neke od njih i hitno. Adrese su, naravno, bile proizvoljne, ali je i tu bilo nekakvog „sistema“.

Đuri Jakšiću poslata je preporučena karta na Skadarsku broj 47. Pored dve normalne (tekuće) marke nalepljena je i jedna prigodna sa reprodukcijom poznate Đurine slike. Ova marka, bar dva puta veća od uobičajenih, u vrednosti od 1,20 para, nije imala nikakav naziv, ali je u njenom desnom gornjem uglu jasnim, krupnim slovima, u nekoj vrsti zlatotiska, bilo odštampano Đura Jakšić. Karta je (po dosta uočljivom žigu) bila upućena 10. februara 1979. Posle dva dana (12.februara) vraćena mi je s pečatom pošte: nepoznat-inconnu. Poštar je još hemijskom olovkom iznad pečata dopisao: „U Skadarskoj 47 nepoznat“, stavio datum 12.2.’79. i potpisao se.

Preporučena karta pesniku Vojislavu Iliću upućena je 9.2.1979. sa beogradske pošte 6 na adresu u Makedonskoj ulici broj 30. Sutradan poštar je na gornjem delu karte zabeležio: „10.2.’79. nepoznat, označite kod koga stanuje“ (pretpostavljajući, vrovatno, da se radi o podstanaru, i potpisao se. Onda je ispod svega stvaljen žig nepoznat, inconnu, još jednom je rukom napisano nepoznat (podvučeno) i potpisano. Karta mi je vraćena 13. februara jutarnjom poštom.

Dr. Jovanu Skerliću upućena je 10. 2. 1979. hitna, preporučena dopisnica na adresu u ulici Milana Rakića broj 17, s porukom da razmišlja o signalizmu. Poštar, pošto ga nije mogao pronaći, u levom gornjem uglu dopisnice konstatuje: „Dostava pokušana, po izjavi stanara nepoznat – 11.2.79. u 11:10h“ (potpis).

Bori Stankoviću karta je adresirana na Knez Mihailovu 14. Stavljena je prigodna marka s likom pisca i naznakom Bora Stanković 1986-1976. Iznad toga još je stajalo, ćirilskim slovima ispisano, „Stogodišnjica rođenja“. Jedino je na karti upućenoj ovom piscu otisnut, u međuvremenu napravljen, jubilarni pečat: SIGANLIZAM – SIGNA – LISM 1959-1979 think about signalism. Karta se vratila 12. februara sa onim već uobičajenim nepoznat.

Jovanu Jovanoviću Zmaju poštanska karta, na kojoj je reprodukovan deo signalističke poeme Alfabet s porukom RAZMIŠLJAJTE O SIGNALIZMU, upućena je, tih februarskih dana, na ulicu Laze Kostića broj 4 u Novom Sadu. Vraćena je par dana kasnije sa utisnutim velikim žigom koji je zapremao više od polovine raspoloživog prostora ostavljenog za pisanje. Žig se razlikovao od onih na prethodnim dopisnicama, jer je sadržao čitavu lepezu razloga zbog kojih pošiljka nije mogla biti uručena primaocu. Nije se, dakle, samo konstatovala činjenica da je primalac nepoznat, inconnu. Pre svega u gornjem delu žiga pisalo je, nešto većim slovima, natrag – retourn. Ispod toga u dva niza, s leve strane na srpskom, a s desne strane na francuskom ispisane su reči: nepoznat, odselio, ne prima, na putu, ne postoji, umro....poslednje dve reči nisam mogao razaznati zbog slabog otiska. Između srpskih i francuskih reči je mali kvadrat koji poštar zaokružuje ili na neki drugi način označava ukazujući tako na razlog koji ga je sprečio da pošiljku uruči. Zanimljivo je da je poštonoša na ovoj karti označio kvadrat koji se odnosi na odselio – demenage, i preko toga se potpisao.

Začetniku našeg pesničkog modernizma Lazi Kostiću, poslata je poštanska karta sa reprodukcijom gestualne poeme Gordian Knot (Gordijev čvor). Karta je adresirana na ulicu Jovana Jovanovića Zmaja broj 7, takođe, u Novom Sadu. Broj preporuke na njoj je 768. 12. februara karta mi je vraćena sa žigom koji se razlikovao od onog što je bio otisnut na sličnoj pošiljci upućenoj Zmaju. Žig je manji, slova dosta zamrljena, teško čitljiva. Nije više bilo reči na francuskom jeziku (Laza je, inače, znao francuski, čak je svoj tajni dnevnik snova i ljubavnih žudnji za Lenkom Dunđerskom, već uveliko mrtvom, napisao na tom jeziku). Sadržaj pečata: gore, većim slovima: NATRAG, ispod toga u dva niza: ne postoji, nepoznat, na putu, Drugi niz: umro, otputovao.... treću reč nisam mogao dešifrovati. Na kraju, ispod svega, još dve konstatacije: Adresa nedovoljna i Ne postoji više. Poštar je ovde označio kvadrat koji se odnosi na nepoznat i, verovatno, kako to propisi nalažu, potpisao se.

Milošu Obrenoviću upućena je karta na Karađorđevu ulicu broj 6, a Karađorđu Petroviću na Miloševu 32, obe u Beogradu. Kod ovog drugog nenamerno sam pogrešio stavljajući naziv ulice. Umesto zvaničnog naziva ulica Kneza Miloša stavio sam samo Miloševa (u svakodnevnoj upotrebi je još i Miloša Velikog), verovatno poveden onim Karađorđeva bez Vožd. Karta je upućena hitno i preporučeno. U ulici Kneza Miloša 32 poštar je 11. 2. 79. konstatovao da je Karađorđe Petrović nepoznat. Onda je drugi poštonoša, istog dana, pokušao da Karađorđu uruči dopisnicu u Milaševoj 32. Njegova konstatacija: „Dostava pokušana, ne odnosi se na Milaševa“ (potpis).

Signalističke poštanske karte nisu mogle biti uručene ni: Vladislavu Petkoviću Disu u Baba Višnjinoj 36, Miloradu Šapčaninu u Aberdarevoj 3 i Simi Milutinoviću Sarajliji u Njegoševoj 28, svi iz Beograda.

Karta preporučeno poslata Augustinu Ujeviću u Zagreb, Ilica 87, vraćena je sa sličnim žigom koji je utisnut i na karti upućenoj Lazi Kostiću. Poštar je označio kvadrat kod reči nepoznat zelenom hemijskom olovkom i još je tu reč podvukao. Pošto je na Tinovoj karti otisak pečata mnogo čistiji i jasniji, nego na Lazinoj mogao sam sada lako pročitati (dešifrovati) treći razlog (u drugom nizu) za ne uručivanje pošiljke. On glasi: NIJE TRAŽIO (21)

Nakon „Neuspele komunikacije“, negde u proleće 1979 godine došao sam na ideju da nekom od naših časopisa (u prvom planu su bili Delo i Koraci), ponudim jedan izbor iz mail-arta, koji bi pored radova obuhvatio i teoretske tekstove. Ova ideja prihvaćena je od strane glavnog i odgovornog urednika Dela Muharema Pervića, tako da sam uskoro pristupio njenoj realizaciji. Već polovinom maja napravio sam pismo – poziv na engleskom jeziku, umnožio ga u trista primeraka i poslao. U pismu koje je bilo uokvireno mojim umetničkim markama, zatražio sam od umetnika da mi pošalju svoje radove iz obalsti mail-arta: kataloge, knjige, biografiju, kao i teoretske tekstove. Naglasio sam da radim na obimnoj antologiji poštanske umetnosti koja će se pojaviti u časopisu Delo. Na kraju napomenuo sam i to da će primljeni materijal biti prezentovan na izložbi pod nazivom THINK ABOUT MAIL ART. (Ovde sam unapred računao sa Srećnom galerijom Studentskog kulturnog centra).

Već krajem maja počinju da pristižu prve pošiljke za antologiju. Među tim prvim lastama su Poljak Pawel Petasz, poznati mejlartista, osnivač međunarodnog časopisa za poštansku umetnost Commonpress, i vizuelni pesnik Guillermo Deisler, Čileanac koji sada živi u emigraciji u Bugarskoj. Odmah zatim javljaju se: Klaus Groh, Sarenco, Daniel Daligand, Michele Perfetti, Eugenio Miccini, Jacques Lepage, Ulises Carrion, G. A. Cavellini i drugi.

Tokom celog leta pristiže gotovo neverovatna količina avangardnih časopisa, novina, pisama, poštanskih karti, originalnih delova raznovrsnih oblika i veličina, fotografija, artists books, maraka i sličnog materijala. Javljaju se i šalju svoje radove između ostalih: Romano Peli, Adriano Spatola, Timm Ulrich, E. F. Higgins, Dick Higgins, Endre Tot, Ray Johnson, Toshinori Saito, Carl Andre, Julien Blaine, Gino Gini, Lon Spiegelman, Lamberto Pignotti, Ben Vautier (koji pored svojig šalje i obilje kataloga i materijala grupe Fluxus), Vittore Baroni Clemente Padin, S. J. Shmidt, Anna Banana. Amerikanac Ken Friedmann, uz radove dostavlja i veliki paket sa katalozima, knjigama, manifestima, fotokopijama novinskih članaka i prikaza umnoženim materijalima iz kojih bi se mogla napraviti čitava studija o posleratnoj američkoj avangardi, fluksusu i konceptualnoj umetnosti.

Pismo – poziv u celini objavljuje kanadski umetnički časopis Parallelograme u jednom od letnjih brojeva, u rubrici „Classified Abroad“, pod naslovom „Think about Mail-Art“. Poziv objavljuje i američki časopis Art montly, kao i neki engleski umetnički časopisi. Ovo pre svega saznajem iz pisama pojedinih autora, koji se pozivaju na te časopise, a po neki od njih, kao, na primer, Mike Dyar iz San Franciska, uz radove šalje i isečak iz novina (časopisa) gde je pročitao moj poziv za antologiju i izložbu, ne nagalašavajući pritom, o kojim se novinama (časopisu) radi.

Sav taj obimni materijal trebalo je srediti i izvršiti selekciju. Izbor je morao biti rigorozan, jer se ispostavilo, za razliku od Dela broj 3, mart 1975, kada sam objavio Antoilogiju konkretne, vizuelne i signalističke poezije, i gde sam na raspolaganju imao preko dvesta strana časopisa da ovde mogu računati samo sa 8 do devet tabaka. To je znatno izmenilo i narušilo moju prvobitnu viziju ovog projekta.

Antologija mail-arta predata je redakciji časopisa negde početkom januara 1980. U međuvremenu nije ostvarena ideja da se dobijeni materijal izloži u Srećnoj galeriji SKC-a u okviru planirane izložbe THINK ABOUT MAIL-ART. Delo je, inače, dosta kasnilo, pa sam računao da će izbor ići u decembarskom broju (ranije dogovoreni novembarski broj već je bio u štampi). No, kako to obično biva, malo se oklevalo i odlagalo pa je konačno antologija objavljena u februarskom broju Dela 1980. godine. (22)

Objavljivanje tog broja dosta je učinilo da se mail-art, kao nova i izazovna umetnička disciplina približi našim umetnicima koji su iz radova i brojnih teoretskih priloga mogli da shvate značaj, težinu i širinu poštanske umetnosti kao antitradicionalističke i nekonvencionalne umetnosti koja veoma uspešno zaobilazi sve moguće barijere: jezičke, nacionalne, ideološke. Neposredna posledica pojave antologije bila je povećano interesovanje za mail-art, uključivanje više naših umetnika u međunarodnu komunikacionu mrežu, pokretanje novih akcija, izložbi, mejl časopisa, biltena, itd. (23)

Sledeći projekat, s kojim kontinuirano nastavljam svoju mail-art aktivnost, bio je objavljivanje nove bookwork Signal Art. Ova knjižica pojavila se novembra 1980. kao signalističko izdanje u 77 primeraka i pridružuje se mojim prethodnim artists books. Iako su u njoj, uglavnom, reprodukovani mail-art radovi, knjiga je urađena sito tehnikom tako da je reprodukcija umnogome izneverila original i pod jednom novom, prvenstveno grafičkom tenzijom poprimala izvesna svojstva originala, odnosno njegovu „jedinstvenost i neponovljivost“. (24)

Pored stranica štampanih u sito tisku Signal art je sadržao i jednu fotokopiju nalepljenu na predzadnjoj strani korica. Fotokopiran je, u stvari, tekst Šta je to mail-art-mail-poetry?, Objavljen u mojoj rubrici „Informacije“ u Književnoj reči 1979. godine. Na izvesnom broju primeraka nalaze se i otisci pečata RAZMIŠLJAJTE O SIGNALIZMU (THINK ABOUT SIGNALISM) i THINK ABOUT MAIL-ART.

Zanimljivo je i to da je ova knjiga bila predmet polemike koju sam vodio sa mladim zagrebačkim pesnikom Brankom Čegecom. Taj pesnik, nedovoljno obavešten, s krajnje laičkim predstavama o mail-artu i posleratnoj avangardi uopšte, maliciozno se u Oku obrušio na Signal Art. (25) Nije mi preostalo ništa drugo nego da se oštro suprotstavim ovom neznanju udruženom s malicioznošću i providnom prepotentnošću pod lažnom maskom avangarde i tobožnjeg radikalizma. (26)

Od 21. do 31. maja 1981. godine, u galeriji Srećna nova umetnost, SKC-a u Beogradu, održava se moja samostalna izložba pod nazivom POŠTANSKA UMETNOST – MAIL – ART. Mali izložbeni prostor galerije uslovio je dosta strogu selekciju radova. Centralno mesto na izložbi zauzela je „Neuspela komunikacija“, koja je, uostalom, privukla i najveću pažnju publike i izazvala posebne rasprave i komentare. Povodom izložbe objavljen je obiman katalog. U uvodnom tekstu naslovljenom Miroljub Todorović – poštanska umetnost, (27) Slavko Timotijević, između ostalog, posebnu pažnju poklanja „Neuspeloj komunikaciji“. Pored ovog publikovan je tekst Michelea Perfettia: Autentični protagonist jugoslovenske avagarde, dva moja teksta o mail-artu, opširna bibliografija i priličan broj mail-art dela sa naglaskom na radovima iz „Neuspele komunikacije“. Reprodukovane su kao fotokopije, dopisnice upućene: Vojislavu Iliću, Đuri Jakšiču, Jovanu Skerliću, Bori Stankoviću, Karađorđu Petroviću, Milošu Obrenoviću, Lazi Kostiću, Jovanu Jovanoviću Zmaju, Vladislavu Petkoviću Disu i Augustinu Ujeviću.

Uz katalog, galerija je objavila i specijalnu pozivnicu urađenu u sito štampi, na kojoj je reprodukovana jedna od mojih unikatnih poštanskih karata kao i veoma uspeli plakat izložbe.

U 1980. i 1981. godini održava se nekoliko značajnih međunarodnih mail-art izložbi na kojima učestvujem. Ovde posebno izdvajam MAIL ETC., ART (a traveling correspondence art exhibition), koja započinje januara 1979. na Koloradskom univerzitetu u Boulderu, putuje po američkim univerzitetima tokom cele godine i završava se opet u Boulderu februara 1980. U lepom višebojnom katalogu objavljene su mi umetničke marke i poštanska karta Vasionski hijeroglifi. Pored toga u uvodnom tekstu kataloga kritičar Jim Field uz prikaz rada Kanađanina Chucka Stakea, Amerikanca Richarda Kostelanetza i Fracuza Jean-Paula Thenota posebno ističe moj, kako to on kaže, „art manifesto“ Fragmenti o signalizmu (28)

Zanimljiva je izložba MISLAID INFORMATION, koju, takođe, organizuju studenti, ovog puta u mestu Waga Waga u Australiji. Odabrani materijal (među kojima su i moje umetničke marke naslovljene kao „Signal art“), objavljuje specijalni broj studentskog lista Race, u celini posvećen ovom projektu.

Sarenco, Eugenio Miccini i Franco Verdi, u okviru edicije „Factotum-Art“, Verona 1980., štampaju zbornik posvećen knjizi kao umetničkom delu pod naslovom Liber (practica internationale del libro d’artista). S realizacijom ovog projekta započelo se još 1978. godine, kada su ovi avangardni pesnici pismom od većeg broja umetnika zatražili da pošalju jednu artists’ book za planiranu izložbu i knjigu (zbornik). U projektu učestvuje 141 umetnik (pesnik, avangardni istraživač) iz više zemalja s očiglednom dominacijom Italijana.

U svom inspirativnom uvodnom tekstu Eugenio Miccini kaže da je knjiga od jednog mitskog objekta sada u novoj umetničkoj praksi postala „subjekt, anti-knjiga, alegorija“. U zborniku se, inače, između mnogih artists’ books nalazi reprodukcija moje sitgnalističke knjige (signalist book) Cobol, napravljene u jednom primerku od upotrebljenih kompjuterskih kartica na kojima su vršene intervencije flomasterom. Razmere knjige su 8,5 x 19 cm., a na reprodukciji se još vidi da je nastala u Beogradu 1978. godine.(29)

Sa Italijanima sam od samog početka od uključivanja u tokove avangardnih strujanja šezdesetih i sedamdesetih godina, najčešće i najbolje sarađivao. Izlagao sam na mnogim izložbama upravo u Italiji, zastupljen sam u njihovim zbornicima i antologijama vizuelne poezije i mejl-arta. Od stranaca najveće interesovanje za signalizam (ako se izuzme studija Poljaka Julijana Kornhauzera), ispoljili su, upravo, Italijani. O tome svedoči i broj autora koji su pisali o našem avangardnom pokretu: A. Spatola, M. Perfetti, M. D Ambrosio, A. Lora Totino, E. Minarelli.

Ova saradnja nastavlja se i sa novom generacijom avangardista odnosno trećim talasom italijanskih mejlartista, čiji je jedan od vodećih predstavnika Nikola Frangione. Frangione uvrštava moje radove u knjigu Snapshot (collective work of mail-art), koju u svega 1 bibliofilskih primeraka (posedujem primerak 44), objavljuje januara 1980. iste godine isti autor uređuje i štampa međunarodni magazin za poštansku umetnost Commonpress no.26 sa temom „Zen and Art“, gde se našlo i nekoliko mojih umetničkih maraka iz serije Self portrait.

Amerikanka Jane Ellen Gilmor početkom 1980. uređuje i izdaje Commonpress sa temom „Ruins“. U tom broju objavljujem jednu vizuelnu pesmu koju ću kasnije preštampati u zbirci Čorba od mozga /1982/

Ime Belgijanca Guy Schraenena iz Antverpena i ranije je bilo poznato i uvažavano u avangardnim krugovima. Oktobra 1980. ovaj organizator i teoretičar kreće s jednim projektom koji će bit svakako krupnim slovima zabeležen u istoriji mail-arta.

Pod nazivom ANTWERP INTERNATIONAL MAIL-ART FESTIVAL u Internationaal Cultureel Centrum-u Antverpenu, Schraenen započinje sa mejl-art feštom (izložbe, predavanja, projekcije), koja će trajati čitavu godinu dana. U okviru ovog festivala Schraenen izdaje i Libellus, prvu mesečnu publikaciju za poštansku umetnost. U Libellusu, koji će se pojaviti u 12 brojeva, od oktobra 1980. do oktobra 1981, štampaju se raznovrsni radovi iz mejl-arta, konkretne i vizuelne poezije, manifesti, poruke, sentence, obaveštenja i pozivi za učešće na izložbama, u zbornicima, antologijama i drugim projektima avangardnih umetnika od Brazila do Japana i od Finske do Australije. Počev od broja 2 svog magazina, Schraenen počinje da vodi svojevrsni dnevnik pristiglih pošiljki sa imenima pošiljaoca, koji iz broja u broj sve više raste. Od broja jedan, on objavljuje marke (otisak pečata), sa imaginarnim likom jednog ili dvoje mejlartista. U Libellusu se pojavljuje nekoliko mojih vizuelnih pesama i mejl-art radova. U broju 12 objavljena je i marka (otisak pečata u plavoj boji) sa mojim imaginarnim likom, (30) a Shraenen mi istovremeno šalje i otisak više ovih maraka na posebnom papiru, kao i specijalnu kovertu njegovog ICC (small press archive communication), takođe, sa markom.

Pored pomenutih akcija čiji su inicijatori, a i realizatori, kao što smo videli, uglavnom, umetnici, vredno je zabeležiti i akcije jedne oficijelne ustanove. Metronom (Espai del Centre de Documentacio d’Art Actual) iz Barselone od 13. oktobra do 21. novembra 1980. organizuje veliku mejl-art izložbu sa pozamašnim katalogom gde štampa po jedan rad svakog učesnika. Već sledeće godine ova ustanova, takođe, oktobra i novembra, priređuje izložbu posvećenu knjigama umetnika (Artists’ books). Za tu izložbu, kako nas direktor Metronoma Rafael Tous i Giner obaveštava, pristiglo je oko 2.000 knjiga od preko 800 umetnika. U obimnom katalogu kritičari i teoretičari pokušavaju da definišu „knjige umetnika“ i odrede im mesto u novim kreativnim gibanjima. Za Huberta Kretscmera i sama forma knjige je poruka. (31) Jose Luis Mata polazi od činjenice da je pravljenje specijalnih knjiga, objekt-knjiga, antiknjiga i svega onog što se može dovesti u vezu sa idejom knjige, u stvari ''iskra pobune'' protiv uobičajene, često jednodimenzionalne, prakse življenja pa i stvaranja. (32) Za Guya Schraenena knjiga umetnika je zajedno sa dadaizmom revolucionisala svet umetnosti dvadesetog stoleća.

Artists’ book je, prema ovom kritičaru, doprinela tom revolucionisanju ne samo kroz iznalaženje novih formi, ili pak sadržaja, već, što je možda isto tako značajno, širenjem umetničkih dela, pa moglo bi se dodati i širenjem granica umetnosti. (33)

U Metronomovom katalogu na strani 117, pod rednim brojem 624, reprodukovana je naslovna strana moje signalist book Fortran, Belgrade 1981 (još jedna knjiga iz porodice fortran ). Na strani 187 pod istim rednim brojem date su njene osnovne karakteristike: „llibre original, 8 pag.- 8x19 cm.“

Krajem avgusta 1981. godine Peter Jörg Splettstösser, u okviru Festivala kulture u Bremenu, organizuje izložbu umetničkih pečata STAMP = QUOTATION QUOTATION = STAMP. Na Splettstösserov poziv 123 umetnika, pesnika i kompozitora poslalo je svoju ideju (nacrt) za umetnički pečat razmera ne većih od 8x5 cm. Katalog izložbe, u stvari načinjen je ručno od otisaka pečata u raznim bojama i predstavlja izuzetno zanimljiv zbornik u kome se zaista mogu sagledati raznovrsne artističke mogućnosti ovog oblika poštanske umetnosti. Posle izložbe Peter Jörg Splettstösser poslao je svim autorima pečate koje je napravio po njihovom nacrtu. Tako sam došao do pečata s porukom THINK ABOUT MAIL-ART koji uokviruje crtež karakterističan za moje likovne intervencije.

U Dnevniku, koji sam tih meseci intenzivno vodio, pod datumom 24. 9. 1981. (četvrtak) stoji zabeleška: „Pismo iz japanskog grada Kobea s katalogom i dve fotografije sa izložbe Portopia ’81. Izložba je otvorena polovinom marta i trajala je do 15. septembra. Posetilo ju je 14 miliona ljudi. Uz ovu grandioznu izložbu veoma uspešno je predstavljena i poštanska umetnost pod nazivom „Letters to Kobe“. Taj deo izložbe, po rečima organizatora videlo je tri miliona ljudi. U Kobeu mail-art je zaista bio viđen.“

Mladi belgijski umetnik Guy Bleus, priredio je oktobra 1981. u Briselu međunarodnu mail-art izložbu ARE YOU EXPERIENCED? Specifičnost te izložbe, odnosno njenog kataloga je u tome što radovi u njemu nisu odštampani kao što je to uobičajeno već su preneti na mikrofilmove pa su onda pripojeni odštampanom delu kataloga. (34)

Najspektakularnija, a svakako i najznačajnija izložba mail-arta u 1981. godini, i ne samo u njoj, bila je ona u okviru XVI Bijenala u Sao Paolu. Ta manifestacija učinila je mnogo za dalju afirmaciju poštanske umetnosti i njeno nastojanje da postane „neka vrsta kulturne kapilarne mreže planetarne umetnosti.“ Bijenale je toliko poznat u svetu da sam bio i sam prilično iznenađen kada je u aprilu iste godine stiglo pismo kojim me predsednik Saveta Bijenala, i jedan od glavnih njegovih organizatora, Walter Zanini poziva da učestvujem na izložbi „Nucleus I – Mail – Art“ koja je zamišljena kao sastavni deo XVI bijenala.

Zaninija poznajem još od ranije pošto sam učestvovao na izložbama Prospectiva (1974) i Poeticas visuais /1977/, koje je on veoma uspešno organizovao kao direktor Muzeja savremene umetnosti Univerziteta u Sao Paolu. Sada za Bijenale poslao sam mu, uglavnom, već umožene, fotokopirane i štampane materijale sa intervencijama na pojedinim radovima, ono sa čime sam poslednjih godina najčešće učestvovao na izložbama ovakve vrste. Pismom od 1. jula Zanini me obaveštava da je primio radove, zahvaljuje se i kaže da će pravovremeno poslati nove informacije o izložbi koju priprema.

XVI Bijenale u Sao Paolu trajao je od 16. oktobra do 20. decembra 1971. Šestog decembra ponovo sam dobio pismo od Waltera Zaninija u kome me upoznaje sa još nekim detaljima te velike manifestacije. Prema njegovim rečima na izložbi mejl-arta predstavljeno je više od šest hiljada dokumenata na prostoru od 2000 kvadratnih metara. Od stranih mejlarista, između ostalih lično su prisustvovali izuzetnoj fešti poštanske umetnosti: Cavellini, Fischer, Ulises Carrion i Jonier Marin. Pismo Zanini završava obećanjem da uskoro šalje katalog izložbe. Katalog koji zatim stiže samo potvrđuje svu grandioznost ove mail-art predstave u Sao Paolu. (35)

Opisivanje izložbi na kojima sam učestvovao u 1981. godini (36) prebogatoj mail-art događajima završiću beleškom o izložbi MARKE UMETNIKA – ARTISTS’ POSTAGE STAMPS, koju sam sa istoričarem umetnosti i likovnim kritičarem Slavkom Timotijevićem, organizovao novembra meseca u Srećnoj galeriji SKC-a čiji je on rukovodilac. Na izložbi je učestvovalo 93 umetnika iz više zemalja. Štampan je i dosta dobar katalog sa reprodukcijama maraka u crno-beloj tehnici, i dve poštanske karte na kojima su, takođe reprodukovane marke umetnika.

Sledećih godina moje interesovanje za mail-art nije se bitnije smanjivalo, ali sam postao znatno izbirljiviji i selektivniji što se izložbi tiče pa učestvujem samo tamo gde, prema pozivu ili na neki drugi način ustanovim i ocenim da će doći do izražaja, ne samo puko komuniciranje radi komuniciranja, već i određeni estetski kvalitet pa i istraživački pomak u ovoj novoj umetničkoj disciplini.

Prema poštanskoj umetnosti i njenim eksperimentalnim prodorima nije više mogla ostati ravnodušna ni likovna kritika. Ovom prilikom hteo bih da pomenem našeg istaknutog likovnog kritičara Zorana Markuša koji pored interesovanja za signalizam (37) pokazuje živo zanimanje i za mail-art. Markuš me 1982. godine uvrštava u svoj IZBOR ’82 gde, između ostalog, učestvujem i sa više radova iz poštanske umetnosti. Neka od njih pismo On Kawari i jedno od ručno pravljenih dopisnica, objavljeni su u katalogu izložbe. Pretpostavljam da je to bilo jedno od prvih uključivanja mail-arta u reprezentativnu izložbu ovakve vrste u našoj zemlji. (38)

U uvodnom tekstu kataloga Zoran Markuš sa puno razumevanja govori o mail-artu posebno analizirajući „Neuspelu komunikaciju“. Prema njegovim rečima „dopisne karte su vraćene sa napomenama poštonoša i one oko Neuspele komunikacije obrazuju niz socijalnih, profesionalnih i jezičkih podataka što proširuje smisao osnovne poruke.“(39)

Od 1982. godine, do momenta kada ovo beležim (oktobar 1987), imao sam tri samosatlne i učestvovao na više desetina kolektivnih mail-art izložbi u svetu. Od njih svakako ne treba zaboraviti INTERNATIONAL MAIL – ART EXHIBITION OF VISUAL MESSAGE ’82 u Kwan Hoon muzeju lepih umetnosti u Seulu 1982. i sledeće godine u istom gradu u Umetničkom centru Koreje SEOUL INTERNATIONAL MAIL-ART EXHIBITION. Povodom obe izložbe štampani su dobro opremljeni katalozi. (40)

Neku vrstu poetsko-mejlartističkog zbornika objavljuje 1982 Peter Küstermann iz Mindena (Zapadna Nemačka) pod naslovom Kein Krieg in meiner Stadt! Zbornik je štampan povodom istoimene izložbe koju je Küstermann organizovao. (41) Iste godine od Švajcarca Jean-Marc Rastorfera dobijam katalog TIMBES D’ARTISTES, koji je objavljen nakon međunarodne izložbe maraka umetnika što ju je Rastorfer, još 1980. priredio u Lozani.

U jesen 1982, u okviru XX oktobarskog susreta pisaca održava se, u Narodnoj biblioteci Srbije, moja samostalna izložba RAZMIŠLJAJTE O SIGNALIZMU (THINK ABOUT SIGNALISM). Izložba je obuhvatila radove iz oblasti vizuelne, gestualne poezije i mail-arta. U katalogu, pored nekoliko vizuelnih radova, objavljeni su tekstovi Specifičnosti i konvergencije u signalističkoj poetici (Matteo D’ Ambrosio) i Šta je signalizam (Dave Oz). (42)

Sledeće moje samostalne izložbe su: SIGANLISTIČKA ISTRAŽIVANJA (vizuelna poezija, mejl-art), galerija KOV,Vršac 1983. i SIGNAL ART, neka vrsta retrospektive celokupnog rada, u Salonu Muzeja savremene umetnosti oktobra 1984. godine. (43) Obe izložbe sadržale su i dela iz poštanske umetnosti.

Signal Art je poslednja samostalna izložba koju sam imao. Svoje mejl-art radove u međuvremenu, izlagao sam na kolektivnim međunarodnim izložbama: INTERNATIONAL MAIL-ART EXHIBITION, Budimpešta 1984, L’OBJET CULTUEL, Pont-A-Mousson, Lorraine 1984, THE SCROLL UNROLLS u Janco-DADA muzeju, Izrael 1985, INTERNATIONAL ARTISTS’ POSTAGE STAMPS EXHIBITION, Weddel 1985, ARTISTS’ BOOKS, Oldenburg 1986, LA COCOTIER (međunarodna mejl-art izložba), Noumea, Nova Kaledonija 1986, BELEGKEPEK (Stamp Images), Budimpešta 1987, PAISATGE (Exposicio international de Mail-Art), La Carrotxa, Portugalija 1987, itd.

Istaknuti nemački konceptualni umetnik Bernd Löbach, povodom MEĐUNARONDE IZLOŽBE MARKE UMETNIKA koju je priredio u Wedelu, objavljuje obiman katalog koji naziva „The Bible of Artists’ Postage Stamps“. Organizator izložbe ARTISTS’ BOOKS u Oldenbrugu je Klaus Groh. Iako je Löbach s pravom nazvao svoju publikaciju „Biblijom marka umetnika“, čini mi se da bi Groh sa još više prava mogao katalog svoje izložbe nazvati „Biblijom knjiga umetnika“. Katalog donosi nekoliko značajnih teoretskih priloga, zatim odgovore samih umetnika na pitanje „Why artists’ books?“ „Zašto knjige umetnika?“, i na kraju brojne reprodukcije dela. (44)

Pored samostalnih izložbi i učešća na međunarodnim izložbama mejl-arta, 1983. godine, u okviru akcije (projekta) SIGNALISTIČKA KOMUNIKACIJA, koju u različitim prilikama i raznovrsnim povodima praktikujem od samih početaka bavljenja poštanskom umetnošću, profesoru Aleksandru Flakeru iz Zagreba, vrsnom poznavaocu i istraživaču ruske avangarde, šaljem više poštanskih karata. Na ovim kartama su otisnuti pečati Razmišljajte o signalizmu i Think about Mail-Art, lepljene umetničke marke, mali kolaži, etc. Na kraju ekspedovana je i jedna SIGNALIST BOOK načinjena od kompjuterskih kartica s naznakom da je unikatna, specijalno pravljena za profesora Flakera. (45)

Tokom juna i jula 1984. godine, književnom kritičaru Živanu Živkoviću, (46) uputio sam, u određenim vremenskim intervalima, seriju od osamnaest poštanskih karata. Ova serija obuhvata tri vrste postcards. U prvoj grupi su foto dopisnice sa motivima iz vizuelnih poema Lunomer, S jagodama reći ću vam ili u kavezu crvendać, Alfabet i jednim delom (odlomkom) vizuelnog eseja Geometrija pesme.

Živkoviću je upućeno pet ovakvih dopisnica. Dve su sa otiskom pečata Think about mail-art i naznakom datuma (opet pečatom) kada treba razmišljati o poštanskoj umetnosti. Na jednoj dopisnici je kao datum određen 3.7.1984, a na drugoj 27. X 1984. Na preostale tri dopisnice utisnut je pečat THINK ABOUT SIGNALISM (RAZMIŠLJAJTE O SIGNALIZMU). Kao datumi razmišljanja sugerisani su 14.VI 1984, 16.VIII 1984 i 7.XII 1984. Druga vrsta, od sedam dopisnica predstavlja, odrađene kompjuterske kartice. One su raznobojne. Većina sadrži poruku Razmišljate o signalizmu, ovoga puta bez naznake datuma kada se sugeriše razmišljanje. Na mnogim kartama su umetničke marke i raznovrsne intervencije plavim flomasterom. Treću vrstu čine ručno pravljene poštanske karte od kartona. Ukupno ih je šest. Tri su načinjene od crnog kartona, dve od zelenog, a jedna od belog. Za razliku od prethodnih, svih šest ovih karata poslato je preporučeno, a pet je još nosilo oznaku – hitno. Na kartama su crteži vizuelne pesme i umnožene ili za tu priliku specijalno urađene umetničke marke. Na jednoj od karata načinjenoj od crnog kartona vidi se lik Getea, pored koga je rukom ucrtana poruka, na engleskom jeziku da razmišlja o signalizmu. Na drugoj su u prvom planu deformisane slovne strukture, itd.

Sa pesnikom Slobodanom Pavićevićem ostvarena je dvosmerna komunikacija. U jesen 1984. mi smo razmenili više poštanskih karata raznovrsnog izgleda i dizajna, sa različitim porukama. Između ostalih Slobodan obrađuje i dve sentimentalne dopisnice iz tridesetih godina lepeći na njih svoje marke i kolaže, menjajući na taj način, iz osnova njihov kič, izgled i poruku. Tu su još i obrađene karte sa Zmajevih dečijih igara i Dečijih iskri, jedna stara razglednica iz Pariza i poštanska karta novijeg datuma sa likom Masai devojke iz Istočne Afrike.

Dopisnice koje sam uputio Slobodanu Pavićeviću bile su načinjene pd kompjuterskih kartica, kartona, kao i od već postojećih razglednica što ih je izdao Narodni muzej u Beogradu. Ove razglednice sa likovima Arhanđela Gavrila, nepoznatog sveca iz Gradca, minijaturom iz Miroslavljevog Jevanđelja, skulpturom iz Lepenskog vira i antičkim motivima, obrađene su pomoću crteža, umetničkih maraka i pečata.

Pavićević i ja smo zamislili da ovu svoju mejl-art akciju, odnosno njene materijale (poštanske karte) objavimo u jednoj knjizi. Nažalost ta se ideja do danas nije ostvarila.

Ranije sam već napomenuo da sam poslednjih godina postao probirljiviji i selektivniji što se tiče učešća u međunarodnim projektima poštanske umetnosti. Ustanovio sam neke kriterijume, dosta rigorozne za ta učešća, i od njih ne odstupam. Ovih dana u mom poštanskom sandučetu, uzgred budi rečeno još maja 1970. specijalno napravljenom za potrebe mejl-arta, našlo se pismo arhiva Galantai-Artpool iz Budimpešte. Pozivaju me da pošaljem svoje mail-art radove na izložbu „Dišanovski duh u savremenoj umetnosti“. Izložba se organizuje povodom stogodišnjice rođena velikog dadaističkog maga Marsela Dišana (Marcel Duchamp 1887-1987). U tom ću projektu, svakako, učestvovati.

Napomene:

(1) Mislim da bi trebalo istaći razliku, kako ne bi dolazilo do zabune, između Signalističke manifestacije kakvom sam je ovde podrazumevao u komunikativnom mejl-art smislu, i Signalističke manifestacije kako sam u početku označavao svoje akcije iz kruga gestualne poezije. Tako u istom broju Signala, uz fotografiju jedne gestualne akcije stoji objašnjenje da je to Signalistička manifestacija. Signalističku manifestaciju (gestualnu poeziju) tada definišem kao „novi, otvoreni komunikativni sistem, gde umetnik (pesnik, proizvođač dela), a često i akcija samog korisnika (konzumenta) tog dela, još uvek u procesu proizvodnje, postaju sastavni deo konačne umetničke tvorevine.'' Na objavljenoj fotografiji držim transparent sa delovima svoje kompjuterske poeme S rezancima svakako, kreirane u Matematičkom institutu u Beogradu marta 1970. godine. Sama Signalistička manifesatcija izvedena je u Ateljeu Veroljuba Petrovića aprila 1971, u dve serije. U prvoj seriji akcija se odvija sa transparentom na koji je nalepljena pomenuta kompjuterska poema, a u drugoj seriji fotografskim aparatom zabeležena je moja igra sa kompjuterskim karticama. Deo ove akcije (tri fotografije) objavljen je u knjizi Algol (1980) pod naslovom Gestualna poema.

Prvu signalističku manifestaciju ovakvog tipa (akcija, gestualna poezija), izveo sam 14. aprila 1969. godine sa plakat-pesmom Ožilište. Ovu plakat-pesmu, formata 36x52cm, otisnuo sam u 80 primeraka na kunstdruku i kartonu u nekoliko boja zajedno sa jednim svojim prijateljem, cinkografom, poluilegalno u velikoj štampariji „Privrednog pregleda“ početkom aprila 1969. godine. Nakon toga najveći deo plakat-pesme izlepio sam pomenutog dana u Beogradu, uglavnom u centru grada, na javnim mestima, zidovima, staklima i prilazima pojedinih kulturnih ustanova. Sećam se dobro uzbuđenja dok sam dve plakat-pesme (crvenu i crnu), stavljao na zid dugačkog tada mračnog hodnika izdavačke kuće „Prosveta“ u Čika Ljubinoj 1. Plakati su u „Prosveti“ nestali (skinuti su) još u toku dana, kako sam se kasnije uverio.

Sličnu akciju izveo sam i 3. jula 1970 godine za vreme IV beogradskog trijenala jugoslovenske likovne umetnosti na kome sam, inače bio zastupljen. Tokom otvaranja ove izložbe delio sam posetiocima i učesnicima plakat-pesmu Signalistička poezija i razgovarao o sadržaju i smislu te komunikativne akcije.

Na prednjoj strani ove plakat pesme bile su objavljene četiri vizuelne pesme, a na poleđini šest varijanti kompjuterske poeme S rezancima svakako. Uz plakat je bila prikačena i jedna kompjuterska kartica. Sećam se razgovora sa Oto Bihalji Merinom i njegovog polušaljivog pitanja zašto mu dajem plakat-pesmu baš sa crvenom kompjuterskom karticom kada je primetio da su kartice raznobojne i da je crvena među njima najređa.

Ovde ne bi trebalo zaboraviti ni gestualnu akciju Pokreti glavom, izvedenu iste 1970. godine u jednom od aparata za ekspres slikanje u Bezistanu na Terazijama. Deo tih fotosa, ali bez nazanke šta predstavljaju objavljen je na omotu moje zbirke Stepenište (1971).

(2) Zanimljivo je napomenuti da je Michele Perfetti poznati italijanski vizuelni pesnik mejlartista i kritičar, verovatno zbog nedovoljnog poznavanja jezika, u svom tekstu Poesia ė violenca (Signal) u listu „Corriere del giorno“, 21. oktobar 1971, u Signalističkoj manifestaciji video međunarodnu izložbu eksperimentalne poezije, koja je u mojoj organizaciji održana u Beogradu.

(3) Ovo bi se moglo prevesti kao „knjiga umetnika“. U upotrebi su još i izrazi: „book as art work“ („knjiga kao umetničko delo“ G. Celan) i book work (knjiga rad, knjiga delo).

Prema mišljenju koje je izložio kritičar i mejlartist Ulises Carrion, u svom eseju The New Art Of Making Books, „Nova umetnost pravljenja knjiga“ ( vidi Second Thoughts, Void, Amsterdam 1980, str. 6-22), knjiga nije samo kutija u kojoj se nalaze reči, još manje „prtljag sa rečima“. Knjiga može isto tako postojati kao jedna autonomna, samoj sebi dovoljna forma, uključujući možda, i tekst, ali tekst koji ističe tu formu, tekst koji je organski deo te forme. U tradicionalnoj umetnosti (književnosti), kaže Carrion, pisac piše tekst. Taj tekst (proza, poezija) u potpunosti ignoriše činjenicu da knjiga nije samo nosilac reči, već je i jedan samostalan prostorno-vremenski sled. U novoj umetnosti pisac ne piše tekst već pravi knjigu.

Ovom pokušaju da se definiše nova, umetnička knjiga (knjigarad, knjigadelo) pridružuje se i američki pesnik, kritičar i avangardni umetnik Richard Kostelanetz. U svom eseju Book Art, on novu knjigu, knjigu kao umetničko delo određuje još i kao „imaginativnu knjigu“.

Prema Kostelanetzu rečenice u jednoj konvencinalnoj knjizi složene su u pravougaone blokove, uniformisane i liče na vojnike u bitci. U imaginativnoj knjizi pokušava se nešto učiniti sa sintaksom, sa formatom, sa stranicama, sa omotom, sa oblikom, sa veličinom, sa sledom, sa strukturom, sa povezom, sa svim onim elementima, dakle, koje treba menjati a da bi se kreirala jedna drugačija knjiga. Ovaj pesnik kaže da se umetnička knjiga pravi zato da bi se opštilo putem imaginativnih fenomena, „na taj način stvara se nešto što je sasvim različito od iskustva čitanja“.

(4) Čileanski vizuelni pesnik i antologičar Guillermo Deisler, javio mi se pismom iz Antofagaste sredinom 1972 godine i poslao kraći prikaz Fortrana. Ovaj prikaz kasnije je preveden i objavljen u knjizi Signalizam u svetu (priredio M. B. Šiljaković), Beograd 1984. U tom tekstu Deisler Fortran vidi na sledeći način: „Korišćenje perforiranih kartica prethodno obrađenih u kompjuteru, kao stranica signalističke knjige, donosi nam jedan niz značenja iz onog sveta u kojem se mi pretvaramo u cifre, ključeve koji treba da budu ’pročitani’; jedan svet programiranja, perforiranja, interpretacije podataka: svet što se otkriva iz hladnog istraživanja brojki koje proizvodi mašina sposobna da ostvari i najsloženije operacije sa jedinim ograničenjem brzine svetlosti.

To nije protest, to se jednostavno izlaže. Na ovim karticama su i rukom ispisana slova, grafizam Todorovića, u jednoj jukstapoziciji koja ukazuje na paradoks naših vlastitih egzistencija što su zatočene u jednom veoma složenom svetu punom protivurečja. Mi se tu pronalazimo naprosto uhvaćeni u mrežu govora u najjednostavnijm porodičnim ili individualnim odlučivanjima sve do momenta u kojem se naš izbor preokreće u ono što nije bilo predviđeno.“

(Vidi Guillermo Deisler: Fortran – signalistička knjiga Miroljuba Todorovića, „Signalizam u svetu“ str.18).

(5) Povodom ovog pečata i njegove poruke jedan naš kritičar tvrdi da predstavlja pravi „mini manifest signalizma“ i da ga uvek uzbudi i inspiriše kada dobije dopisnicu sa njegovim otiskom. S druge strane Radivoj Cvetićanin će u svom tekstu Signali nad poezijom, „Omladinske novine“ broj 34, 6. jul 1974, pomalo cinički i podsmešljivo zabeležiti:

„Nemojte se iznenaditi ako jednoga dana poštar u vaše sanduče ostavi dopisnicu na kojoj piše samo jedna blaga zapovest: ’Razmišljajte o signalizmu’.

Šta li to ponovo hoće signalizam – prvo je prirodno pitanje nakon prispeća takve pošte. Upućeniji znaju za ’agresivnost’ te tendencije u modernom umetničkom stvaralaštvu; dopisnica, koja je tome krugu ljudi obično i upućena, ne da mira. Ona opominje da se na signalizam misli bez prestanka kao svojevremeno na ’Prodiksan’.“

(6) Kasnije (1979) napraviću svoj drugi pečat sa tekstom jubilarnog karaktera: SIGNALIZAMSIGNALISM 1959 - 1979 Think about signalism.

(7) Zbornik je publikovao Daylight Press 1976, a povod je bila izložba STAMP ART SHOW (na kojoj su prikazani materijali zbornika) u knjižari Other Books and So, Amsterdam, od 27.aprila do 15.maja 1976.

U zborniku je svoje radove objavilo 116 umetnika.

(8) Neke od tih obrađenih fotokopija pominje i poznati američki kolekcionar konkretne i vizuelne poezije Dr Marvin Sackner u katalogu svog Arhiva.

„Todorovic, Miroljub, photocopies in envelope, signed and inscribed to Avalanche Magazine“.

Sudeći prema datumu Sackner je ove fotokopije kupio od časopisa Avalanche 1983. godine. (Vidi katalog The Ruth and Marvin Sackner Archive of Concrete and Visual Poetry 1984. strana 811).

Fotokopija teksta Kosmički hijeroglifi (u različitim varijantama) sa naznakom Signalist Project objavljena je, (lista nije potpuna) , u sledećim publikacijama:

- Jan Chwalczyk: KONTRAPUNKT, Wroclaw 1972. (Pored Kosmičkih hijeroglifa objavljen je jedan rad iz serije Oko – The Eye, gestualna poema Lunar Sign - Mesečev znak, dva pisma iz serije Signalistička komunikacija i manifest Komunikacija-biće-mišljenje, na engleskom).

- J.H.Kocman: LOVE, Brno 1972.

- Ida Biard: FRENCH WINDOW , Paris 1972 - 1973.

- Bill Vazan: CONTACTS, Montreal 1973. (Uz fotokopiju Kosmički

hijeroglifi, objavljene su i poštanske karte Cosmic Communication i Gordian Knot, kao i deo gestualne poeme Lunar Sign-Mesečev znak).

(9) Rad na Kosmičkim hijeroglifama nastavio se intenzivno dobijajući sve više u inspirativnom zamahu. Rađale su se nove ideje, nastajale drugačije varijacije, uglavnom vizuelne. Materijal je ubrzo toliko narastao da je uveliko prevazišao jednu seriju ili ciklus. Imao sam nameru da od Kosmičkih hijeroglifa načinim knjigu, no ta se ideja kao i mnoge druge , kad je u pitanju rad u ovoj oblasti, nije ostvarila. Znatno kasnije 1984. godine, u zbirci Nokaut, objavio sam jedan manji deo signalističkog projekta Vasionski hijeroglifi. U istoj zbirci štampan je i ciklus pesama pod naslovom Kiborg nastao početkom 1983. godine. Ovaj ciklus od šesnaest pesama veoma je tesno povezan sa projektom Kosmički hijeroglifi. Možda čak toliko da predstavlja njegov verbalni odraz.

(10) Oficijelna likovna kritika, (pa i ona koja je gravitirala prema SKC-u), naravno, zaobišla je ovu izložbu. Objavljene su tri kraće beleške (u Politici od 26. i 27. februara i Ekspres politici pod naslovomKomunikacija od 27. februara 1973). Beogradski Student, od 13. marta 1973. pod naslovom Preistraživanja, objavljuje vrlo grub napad na izložbu, celokupno moje stvaralaštvo, pa čak i na samu galeriju zbog izložbe. Napad je potpisan pseudonimom Ivan Fazetna. Iza ovog pseudonima kasnije sam saznao da se krije poznati pesnik udvoričke poezije i porno proze Milosav Slavko Pešić.

Zanimljivo je da je izložbu, odnosno njen katalog zabeležio i na engleskom avangardnom časopisu Kontexts broj 5, 1973, Felipe Ehrenberg.

(11) Materijali iz kataloga izložbe i sam manifest Komunikacija-biće-mišljenje, u prevodu na engleski, objavljeni su u ovim publikacijama (nepotpuni podaci):

- Clive Robertson: A CONCEPTOGRAPHIC READING OF OUR WORD THERMOMETER, Calgary 1973. (Objavljena su dva rada iz serije Oko – The Eye i manifest. Celokupan materijal prikazan je na kanadskoj televiziji).

- SIGNIFYING, Kyoto, Japan 1974. (Komunikacija – biće – mišljenje, na engleskom, nov poboljšan prevod).

- FUNF OSTEUROPAISCHE KUNSTLER, Institut fur Moderne Kunst, Nurnderg 1975. (Deo manifesta na nemačkom u prevodu Klausa Groha).

- ORGON broj 3, Madrid 1977. (Oko - The Eye sa tekstom o oku, iz kataloga, na engleskom i španskom).

- DOC(K)S broj 12. Paris – Ventabren 1978. (Komunikacija – biće - mišljenje, na engleskom).

Manifest je citiran i komentarisan od stranih kritičara i teoretičara. Klaus Groh ga citira i uzima kao osnovicu za raspravu o signalizmu u svom tekstu Miroljub Todorović i signalizam. Matteo D’Ambrosio na osnovu iskaza iz ovog manifesta u svom eseju Specifičnosti i konvergencije u signalističkoj poetici utvrđuje da se signalizam u izvesnoj meri približio konceptualnoj umetnosti. (Vidi ove tekstove prevedene u knjizi Signalizam u svetu, Beograd 1984).

(12) Pored ovih štampanih poštanskih karata iste godine, fotografskim putem, umnožio sam, u tiražu od 250 primeraka, i jednu seriju od osam fotodopisnica. Na tim fotodopisnicama našli su se delovi vizuelnih poema Lavirint (iz zbirke Kiberno 1970) zatim Lunomer, S jagodama reći ću vam ili u kavezu crvendać, Alfabet i jedna vizuelna pesma koja je kasnije u knjizi Algol (1980), gde će, inače, sve ove poeme biti objavljene, priključena ciklusu permutacione poezije Zima sneg trči konj.

Vizuelne pesme (delovi poema) sa fotodopisnicama objavljene su u sledećim časopisima, katalozima i antologijama:

- MIX MAGAZINE No.6. Woleville, Canada 1974.

- FUNF OSTEUROPAISCHE KUNSTLER, Institut fur Moderne Kunst, Nurnberg 1975.

- Josep M. Figueres, Manuel de Seabra: ANTOLOGIA DA POESIAVISUAL EUROPEIA, Lisabon 1977.

- DOC(K)S, No.12, Paris - Ventabren 1978.

- KALDRON No.14, Austin 1981.

- NEMZETKOZI „MAILART“ KIALLITAS (katalog), Budapest 1984.

- Andrej Tišma: PRIVATNI ŽIVOT /PRIVAT LIFE (katalog), Novi Sad 1986.

(13) Jun Mizukami: POST DOCUMENTS, Nagoya 1975. (Objavljeni su: Amblem signalizma, Lunometer, Gordian Knot i Signalist Manifestation sa tekstom „Fragments on Signalism“). Fernando Millan, Jesus Garcia Sanchez: LA ESCRITURA EN LIBERTAD, Madrid 1975. (Objavljen je Lunomer/Lunometer).

Pored ovih poštanske karte su objavljene i u sledećim publikacijama:

- MIX MAGAZINE No. 3, Saskatoon, Canada 1973. (Amblem signalizma i Gordian Knot).

- MIX MAGAZINE No. 5, 1974. (Signalist Project Cosmic Communication).

- Terry Reid, Gwen Stainton, Geoff Tenant: MASK PRODUCTION, Mildura, Australia 1976. (Signalist Manifestation).

- Walter Zanini, Julio Plaza: POETICAS VISUAIS , Sao Paulo 1977. (Signalist Manifestation).

- Romano Peli: MANTUA MAIL, Mantova 1978. (Signalist Project Cosmic Communication).

- SPRACHEN JENSEITS VON DICHTUNG, Munster 1979. (Anagrams i Gordian Knot).

- VERTICALISMO No. 21/22, Catania 1982. (Signalist Project CosmicCommunication).

- Julian Kornhauser: TRAGARZE ZDAN (Antologija mlodej

poezji serbskiej). Krakow - Wroclaw 1983. (Alphabet zajedno sa fotodopisnicama Lavirint, Zima sneg trči konj i još pet drugih vizuelnih pesama).

(14) U tom periodu učestvujem u mnogim projektima i izlažem na brojnim izložbama mejl-arta u svetu. Popis tih izložbi, zajedno sa kolektivnim izložbama konkretne i vizuelne poezije, nalazi se u mojoj knjizi Algol, Beograd, 1980. i katalogu Poštanska umetnost Mail-Art, Beograd, 1981.

(15) Evo samo nekoliko autora i naslovna knjiga: J. H. Kocman: CHROMATOGRAPHIC BOOK, Yutaka Matsuzawwa: VANISHINGS (1922 - 1975), Richard Kostelanetz: AD INFINITUM – A FICTION, Robert Filliou: DEBUT ET FIN D’UN LIVRE SANS FIN, Klaus Groh: RELATIVITIES, Ken Friedman: COMPLETITION BY KEN FRIEDMAN, etc.

(16) Ovaj kanadski kritičar kasnije će, u časopisu International Mexican Art Magazine (Oktobar 1982), pod pseudonimom Dave Oz, objaviti esej o signalizmu i Signalističkom dokumentacionom centru. Zanimljivo je da u tom tekstu on moj termin signalizam interancionalizuje, odnosno pokušava da njime obuhvati i mail-art. To, međutim, nije slučajno. Negde početkom sedamdesetih godina David Zack mi je preko Klausa Groha poslao svoje radove (vizuelne pesme i crteže), sa naznakom da su i oni signalistički. Tako je Zack jedan od prvih stranih autora (umetnika) koji se uključio u srpski (jugoslovenski) avangardni pokret signalizam.

(17) Communication analizira Enzo Minarelli u tekstu Poetika komunikacije (vidi knjigu Signalizam u svetu strana 47).

(18) Ovaj francuski časopis, o kome sam posebno pisao (vidi Književnu reč od 10. jula 1979.), pored vizuelne poezije posebnu pažnju poklonio je i mail-artu. Čitav jedan broj Doc(k)sa (decembar 1978) biće posvećen poštanskoj umetnosti, da bi se kasnije, u brojevima koji su sledili, Julien Blaine, osnivač i glavni urednik časopisa redovno odvajao više desetina stranica za objavljivanje mejl-art radova. Blaine se neće zadržavati na tome već će 1979, u pariskoj galeriji „Lara Vinci“ organizovati veoma uspelu mail-art izložbu Expediteur.....Destinataire Paris. Katalog te izložbe je u kutiji u kojoj su smeštene poštanske karte na kojima su reprodukovani radovi učesnika. Tako je svaki učesnik dobio poštansku kartu sa svojim radom.

Od mejl-art akcija i izložbi krajem sedamdesetih potrebno je još izdvojiti i pomenuti publikaciju Cabaret Voltaire koju uređuje i izdaje Steve Hitchcock iz San Dijega. U dva tematska broja ove publikacije MISTAKES & ERRATA (1977) I NEW MUSIC INTERNATIONAL (1978) učestvujem sa više radova.

Španski avangardni umetnik Mata organizuje veoma uspešno predstavljanje mejl-arta u Madridu i Segoviji 1978. godine pod nazivom Black on White. U isto vreme Judith Hoffberg i Joan Hugo sa izložbom Artwords and Bookworks u Los Anđelesu, a zatim u Njujorku, Indijanopolisu i Nju Orelansku, u, kako sami kažu, „muzejima bez zidova“, stavljaju u prvi plan poštanske umetnosti artists’ books (knjige umetnika).

Ken Friedman i Mike Crane, najviše su zaslužni za organizovanje izložbe Lightworks Envelope Show jula 1978 u An Arboru, a potom maja 1979. u Detroitu. Časopis Lightworks, koji je pokrovitelj ove izložbe štampa i specijalni katalog sa teoretskim prilozima Friedmana, Cranea i Charltona Burcha, adresama i izabranim radovima pojedinih učesnika. U tom katalogu, koji je i sam oblikovan kao izdužena poštanska koverta, objavljujem dve vizuelne pesme.

U Galeriji suvremene umjetnosti u Zagrebu, novosadska umetnica Bogdanka Poznanović, posle višegodišnjih priprema, realizuje svoj međunarodni mejl-art Feedback-letter-box sa četrdeset i dva mejlartista itd, itd.

(19) Deo tog mejl-art materijala objavljen je u mojoj knjizi Nokaut, Beograd 1984.

(20) Svoje mišljenje o mejl-artu Kornhauzer će izložiti u istoj studiji u odeljku Gestualna poezija: „Ikonosfera pop-arta, kojoj u izvesnoj meri odgovara vizuelna poezija, ustupila je mesto komunikacionoj sferi konceptualizma koji iskorišćava sve rezultate i projekte, izložbe, sisteme registrovanja prirode (seizmografske zapise, zapise encelografa), instrukcije, zbirke parola, štampu. Dakle, sve ono što smo na početku ovog dela označili, citirajući Žmegača, pronađenim tekstovima ili sve ono što te tekstove imitira. Spadaju tu takođe mejl-art (komunikati različitih sadržaja poslati osobama koje je pesnik izabrao), kojeg je započeo Japanac Kawara (iz Njujorka), koji je 1968 godine na poštanskim kartama i telegramima informisao svakodnevno svoje adresate u koliko sati se budi. Siganlistička manifestacija Todorovića spada u istu vrstu komunikacionih akcija. Ove manifestacije se zasnivaju na predstavljanju niza fotokopija koverata, pisama i poštanskih maraka poslatih na njegovu adresu od avangardnih umetnika iz celog sveta. U mejl-art može se takođe uvrstiti Todorovićeva ’knjiga’ pod nazivom ’Fortran’, Beograd, 1972 urađena od šest belih iskorišćenih kompjuterskih kartica u 47 primeraka. Na prvoj se nalaze autorovi podaci, na četiri sledeće izvesne ’intervencije’ izvršene flomasterom, na poslednjoj pečat časopisa Signal sa potpisom autora i brojem primeraka. Fortan je poslat 47-rici umetnika. Umetnički materijal korišćen od konceptualiste samo je nosilac apriori postavljene ideje. Ova konstelacija je izuzetno važna pošto se većina konceptualističkih realizacija koristi jezičkim tekstovima koje bi mogle da ukazuju na njihovu prirodnu vezu sa književnošću (ergo: poezijom). Kad smo ovako postavili pitanje ne bi smo sebi olakšati zadatak. Uistinu Todorovićevo ostvarenje Vasionslki hijeroglifi (serija kserografisanih kopija članka iz beogradske Politike o sudbini američkog kosmičkog broda Pionir, koji leti u pravcu planete Jupiter), sa malim intervencijama – podvačenja flomasterom, linije – nije ništa drugo do jezički (gotov) tekst; ali prvo: njegov autor nije Tododrović, a drugo: nije važan sam tekst nego kako se iskorišćava. To se takođe odnosi, na primer, na Košutovu (Kousth) definiciju izloženu u galeriji. Ovde nema kao u konkretnoj poeziji, deformisanih verbalnih znakova nego potpunih tekstova, koji imaju značenje. Ipak, oni učestvuju u akciji, umetnilčkoj manifestaciji, znače ne samo ono što znače (definicija umetnosti, kosmička ekspedicija van sunčevog sistema), nego označava i komunikat koji predstavlja antiestetičku reakciju na konvencionalu umetnost. Ovde kao da se radi o drugoj artikulaciji razmatranih tekstova. Pojam iz rečnika, fragment članka, kao i autorska instrukcija na isti način su kao i readymades (finalni predmeti) preneti iz svojih konteksta (enciklopedija, novina, pripremne faze u stvarnost umetnosti.“

(Julijan Kornahauzer: Gestualna poezija, katalog Signalizam ’81 Odžaci 1981, str. 14 - 15).

Uočljivo je da Kornhauzer ovde mejl-art razmatra u okvirima konceptualne umetnosti. Kao što ćemo kasnije videti jedan drugi teoretičar, Denis Poniž, definisaće „Mejl-art kao oblik konkretne poezije“. Ovako različita određenja poštanske umetnosti nisu, međutim, karakteristična samo za ovu dvojicu kritičara.

(21) Kao što sam već napomenuo, pored ovih davno umrlih pisaca i vođa, poštanske karte su bile upućene i dvojici tada još živih velikana naše književnosti: Marku Ristiću i Miroslavu Krleži. Poštanska karta Communication poslata Marku Ristiću, na Parisku 12, Beograd, vratila se sa naznakom nepoznat. Poštanska karta, pak, upućena Miroslavu Krleži u Zagreb, Augusta Šenoe 15, sa otisnutim pečatom RAZMIŠLAJTE O SIGNALIZMU (THINK ABOUT SIGNALISM), nije se vratila. Pretpostavljam da je to jedina poštanska karta iz ove serije koje je bila uručena primaocu.

(22) Taj broj pojavio se u knjižarama i kioscima tek u maju mesecu.

(23) Odmah po izlasku, Delo sa mejl-artom, kao atraktivnim

fenomenom avangardne umetnosti, prikazaće i naša štampa. Beleške donose Večernje novosti (21. maj 1980), Politika (24. maj 1980 sa više mejl-art piloga) i Prosvetni pregled (30. maj 1980). Obimnije antologiju prikazuju Ranko Igrić u Oku od 24. 7. 1980, i Milorad B. Pavlović u Omladinskim novinama (24. maja 1980).

(24) To će primetiti i slovenački pesnik i kritičar Denis Poniž u svom prikazu ove knjige u Književnim novinama broj 627, od 4. juna 1981, pod naslovom Signalna umetnost.

„Pošto je knjiga otisnuta u sito štampi, crnom bojom, neki od najuspešnijih projekata izgledaju kao grafike. Nova knjiga ovog pesnika deluje jedinstveno, a njena posebna vrednost je svakako, i u tome što je to prva knjiga nekog jugoslovenskog autora u celini posvećena mail-artu“.

Interesantno je da Poniž ovde izjednačava mail-art sa konkretnom poezijom: „Poštanska umetnost, ili mail-art, je oblik konkretne poezije, koja se najčešće stvara u vidu poštansklih karata koje umetnik zatim šalje putem pošte.“

Te svoje stavove Poniž će razviti i dalje. (Vidi odeljak pod naslovom „Konkretna poezija in poštna umetnost“ u njegovoj studiji Konkretna poezija, „Literarni leksikon“, sveska 23, državna založba Slovenije, 1984).

(25) Branko Čegec Uknjiženje poštanskih pošiljaka, „Oko“ broj 235, 19. 3. 1981. Moje polemičke tekstove, tim povodom, pogledati u knjizi Štep za Šumindere, Beograd 1984, str. 7 - 11.

(26) Krajnje smušen i veoma površan prikaz knjige, sa sličnim laicističkim shvatanjem mejl-arta kao „privatne prepiske“, daje i pesnik Ivan Jelinčič Merlin u Osječkoj Reviji broj 3, svibanj - lipanj 1982.

U jednom momentu, u svom polupismenom tekstu, ovaj prikazivač se čak pita „A šta je to pesnik hteo da kaže“: „....postavlja se pitanje što se time želi reći, poručiti, što se time želi sagraditi, srušiti, isključiti, razulariti“.

(27) Timotijević ovaj tekst objavljuje i u Omladinskim novinama broj 295 (23. maj 1981) pod naslovom Đuro javi se, sa reprodukcijama poštanskih karata upućenih Đuri Jakšiću i Vojislavu Ilići, i jednim radom iz serije Think about Mail-Art.

(28) MAIL ETC, ART: on introduction by Jim Field, u katalogu Mail etc, Art, str. 19, university of Colorado, Boulder 1980.

(29) Kad smo već kod artists’ books, i kod Italijana, vredi reći i ovo. U obimnom zborniku (katalogu) LA POESIA VISIVA (1963 – 1979), Firenca 1980, (urednici zbornika su: Gillo Dorfles, Vittorio Fagone, Filiberto Mena, Ermano Migliorini i Luciano Ori), data je kompletna istorija onoga što Italijani nazivaju „la poesia visiva“. U tom zborniku, pored reprodukcije naslovne strane antologije Konkretna, vizuelna i signalistička poezija „Delo“ broj 3,1975, na strani 148, u odeljku „Libri“ pod rednim brojem 373, stoji zabeleženo: Miroljub Todorović , THE TOWN, Belgrado 1975, cm 8,3x18,8 pp 10. Esemplare unico. „Voleo bih sada da mogu bar pogled da bacim na ovu artists’book, da vidim od čega je napravljen i kako izgleda taj Grad, koji sam, uzgred budi rečeno, potpuno zaboravio. Knjiga se verovatno nalazi u posedu Luciana Orija, pošto sam od pomenutih urednika zbornika jedino sa njim i Gillom Dorflesom bio u kontaktu.

(30) U istom broju (12) objavljena je i marka sa likom kanadskog avangardnog umetnika Chuka Stakea.

(31) Hubert Kretschmer: What are Artist’s Books?, katalog LLIBRES D’ARISTA / ARITST’S BOOKS, „Metronom“, Barcelona 1981, str.25.

(32) Josė Luis Mata: Empiric Manifest, isti katalog, str 28-29.

(33) Guy Schraenen: The Book of an Artist is a Work of Art, Isto, str. 3 - 31. (Svi tekstovi u katalogu dati su na katalonskom i engleskom jeziku).

(34) Guy Bleus će kasnije imati još nekoliko uspelih projekata. Jedan od njih je WORLD ART ATLAS 1983 (izložba + katalog). U tom katalogu reprodukovan je (dosta loše) moj rad, čiju fotografiju, pa čak ni fotokopiju nemam. Septembra 1984, ovaj belgijski umetnik uređuje i štampa Commonpress No. 56. U tom broju on pored vrlo konstruktivnog eseja o mejl-artu, objavljuje još i retrospektivu časopisa Commonpress (1977 - 1984), kao i radove učesnika izložbe Aerogrammes, koju je u međuvremenu organizovao. Svi radovi, kako Blues naglašava, preko 800 stranica u A formatu, preneti su na četiri mikrofilma razmere 1,5x15cm (standardna veličina poštanske dopisnice) i priključeni Commonpressu.

(35) U katalogu mi je objavljen jedan rad iz serije Think about Mail-Art. Taj rad je reprodukovan i u katalogu moje izložbe Poštanska umetnost – Mail –Art (Galerija Srećna nova umetnost, 1981), a kasnije, nešto izmenjen i dopunjen umetničkim markama, i u knjizi Nokaut (1984) na strani 98. Jedan iz ove serije radova objavljen je iste godine i u francuskom časopisu Sphinx No. 14/15, Hiver 1981, p.21

(36) Uz opasku da je reč samo o delimičnom opisu i popisu ovih izložbi pošto je izvršen rigorozan odabir.

(37) Vidi tekstove Zorana Markuša Signalizam i zenitizam , „Gradina“ broj 8, 1980. i Signalističko slikarstvo, zbornik Signalizam avangardni stvaralački pokret, Beograd 1984.

(38) Sa mejl-art radovima učestvovaću i na Zlatnom peru Beograda (po pozivu više puta), i na 25. Oktobarskom salonu 1984.

(39) Zoran Markuš IZBOR ’82, katalog izložbe, Umetnički paviljon „Cvijeta Zuzorić“, 1982.

(40) U katalogu prve izložbe objavljujem rad načinjen specijalno za tu priliku od otiska pečata THINK ABOUT MAIL-ART. U katalogu druge izložbe reprodukovan je deo rada Signal Art.

(41) U zborniku su mi objavljene dve Artist’ Postage Stamps.

(42) Iza tog pseudonima krije se ovde već pominjani kanadski umetnik i kritičar David Zack. Kao što sam već ranije naglasio Zack/Oz u ovom svom tekstu pokušava da termin signalizam protegne na čitav mejl-art, odnosno očigledno je da on poštansku umetnost smatra jednom od signalističkih aktivnosti.

Ove svoje stavove Zack/Oz još eksplicitnije izlažu u tekstu Izveštaj o signalističkom delovanju, gde govori o radu Lona Spiegelmana, poznatog američkog mejlartiste, kao o signalističkoj aktivnosti, a o njemu kao signalističkom umetniku.

(Vidi Mexican Art Magazine, oktobar 1982).

(43) U prikazima izložbe Signal Art, Zoran Markuš (Politika, 26. oktobar 1984), Dušan Đokić (Borba, 26.oktobar 1984) i Balša Rajčević (Književna reč broj 244, 10. novembar 1984), između ostalog posebno govore i o mejl-artu.

(44) U ovom projektu učestvovao sam sa signalističkom knjigom FORTRAN, naravno, novije proizvodnje. Biografski podaci sa naznačenim izložbama, fotografijom knjige i njenim opisom, nalaze se na stranama 1266-1269 kataloga.

(45) U svom tekstu Povijesni izvori nove kreativnosti („Književna reč“, broj 220, 10. XI 1983; Isto u : NOMADI LJEPOTE, str. 17 - 23, Zagreb, 1988, Aleksandar Flaker zabeležiće sledeće: „Ako je pak avangarda koju danas nazivamo ’povijesnom’, premda njezino naslijedje u različitim derivatima još uvijek nailazi na otpore – kada je god u pitanju javno okupljanje oko teatarskih ili kinematografskih realizacija njezinih postulata, ako je dakle avangarda gajila s jedne strane kolažnu literarizaciju ikoničkih tekstova i s druge strane ’ piktopoetske’ pokušaje vizualizacije verbalnih tekstova, onda je očito da smo u naše vrijeme naslijedili ova htijenja novog sinkretizma koji grčevito traži i nove komunikacijske kanale izvan institucionalnih estetskih prostora. Pa kad danas na razglednicama primamo Lunometar (1969-70) ili Vasionske hijelogrife (1972) od Miroljuba Todorovića, onda nas to mora podsjetiti na vrjeme kada je Oskar Kokoška u Wienar Werkstatte litografirao i zatim distribuirao svoje kolor-razglednice (1908), Franc Mark priređivao svoj mail-art za tisak, a ruski autor ’zaumnih’ stihova Kručonih objavio seriju od 12 razglednica koje su naslikali braća Mihail i Ivan Larionovi i Natalija Gončarova.“

(46) Živković je jedan od prvih kritičara koji u našem kulturnom prostoru vrši dublju kritičko-estetetičku analizu fenomena mejl-arta. Prema njegovim rečima: „Često je u literaturi isticano da je mejl-art i koncepcijski i po načinu realizacije umetnost koja je adekvatna sadašnjem civilizacijskom trenutku i da označava metamorfozu u umetnosti (u klasičnom poimanju reči umetnost) u medije komuniciranja. Potpuniji opis mail-arta može se izvršiti i u odnosu na društveni kontekst, kao što se temeljne postavke njegove poetike mogu formulisati na osnovu konkretne stvaralačke prakse, odnosno, analize realizovanih ostvarenja.“

(Živan S. Živković: Mail-Art-umetnost komunikacije, Zbornik radova Pedagoške akademije za vaspitače, br. 8, Beograd, 1984).

Ove svoje stavove Živković će praktično demonstrirati analizirajući „Neuspelu komunikaciju“.

''Uz različite definicije mail-arta, nije teško Neuspelu komunikaciju shvatiti kao umetnost koja se materijalizuje u nečem drugom, ne dakle, u samom činu 'institucionalizovane poštanske razmene', kako je to govorio Jean Marc Poinsot. U kompleksu signalističkog traganja, mail-art je vršio 'nasilje' nad publikom (adresatima), kao i svi drugi oblici umetničkog delanja kad potiskuju druge, ali s obzirom na to da je u Todorovićevom slučaju „nasilje“ izostalo (adresati ne postoje), ukupnost poetskog čina Neuspele komunikacije, ispoljava se u komuniciranju autora sa službom PTT, odnosno, na pesnikovom prihvatanju svih pravila i ograničenja sistema (poštanskog) koji se upotrebljava, o čemu, kao uzvratna informacija na pošiljci (karti), ostaju tragovi (pečati, zapisi i dr.). Iz toga se može izvući dvojak zaključak: poštanska služba u mail-artu jeste i osnovno sredstvo (transmisiono) za slanje poruka, ali kod Todorovića je i više od toga, jer ona omogućuje da se na pošiljci pojave i tzv. Nehotični sadržaji, nehotične vesti, kao što su službeni potpisi, pečati, oznake vremena, itd.“

(Živan S. Živković: Više od igre u knjizi Orbite signalizma, Beograd 1985, str.24).

1981 – 1987.