ŽEĐ GRAMATOLOGIJE

OSVOJENI PROSTOR

"Jezik je oko".

(Volas Stivens)

*

Magijsko dejstvo crteža u zori čovečanstva.

*

Pojave se ne pokoravaju zakonima – one ih stvaraju.

*

Vizuelna pesma (crtež) iz perioda scijentizma: sažeta iskustva egzaktnih nauka (fizika, hemija, biologija), i tašizma integrisana unutar sopstvenog jezika.

*

Neostvarena žudnja za permanentnom aktivnošću.

*

"Umetnost nije izgled prirode. Priroda je pitanje… umetnost je odgovor."
(Van Dusburg)

*

Sirovost i autentičnost grafita.

*

Razlika između verovatne i ostvarene stvarnosti.

*

Kako osloboditi genetske (rodne) energije linije i tačke?

*

Sveukupna usredsređenost na unutarnju strukturu dela.

*

Konstrukcija "stvarnog sveta".

*

U kojoj meri crtež "određuje i svađa medije"?

*

Konačni izgled linijom zaustavljenih stvari.

*

Oslobađanje, ali i obuzdavanje potencijala rasutosti i ekstenzivne pokretljivosti linije u crtežima poeme Putovanje u Zvezdaliju.

*

"Ja ništa nisam pronašao. Tek sam osetio noć u sebi, a u njoj sam spazio nešto novo, i to sam nazvao suprematizmom."
(Maljevič)

*

Crtež – onirički rukopis – pouzdan znak ličnosti umetnika.

*

Srušiti neprikosnovenost linearnog, identifikaciju sa realnim predmetima . situacijama.

*

Svetlost plohe – crne rupe tek iscrtanih oblika.

*

Na osnovu postojanja drugoga mi određujemo svoje postojanje.

*

Suočen s iskonskim impulsima Kosmosa i Sveta.

*

Interaktivni tok procesa opažanja: od pojave ka svesti i natrag, od svesti ka opaženom predmetu.

*

Uravnoteženje iscrtane površine putem ritmičke organizacije: tačaka, linija, elipsastih zaokruženja, mrlja.

*

Ka čistom jeziku plastičkih linearnih mogućnosti. Tamo gde ništa ne opažamo nema ničeg – bar za nas.

*

Večnija je od mene ova drhtava linija moje ruke.

*

"Kompozicija koja nešto treba da izrazi oblikuje se prema površini koju ispunjava."
(Anri Matis)

*

Otisci stvari – znakovi koji govore.

*

Stvaralaštvo – suštinski element i oblik ljudske prirode.

*

Objektivisati svet znači suprotstaviti mu se.

*

Mogućnosti i načini optičko-vizuelnog oživljavanja prazne plohe.

*

Protiv apsolutnog linearizma "preciznih, strogih, valeriski jednoličnih linija".

*

Za fenomenologiju postojanje stvari se ne iscrpljuje u opažanju.

*

Tačka, linija i boja kao znaci za sebe.

*

Forme su zavisne od kompozicije koja im uobličava značenje.

*

Karakter znaka u vizuelnom jeziku crteža.

*

Može li se crtež definisati kao stvaralačka aktivnost u kojoj je linija osnovno i jedino izražajno sredstvo?

*

Metamorfoza linije.

*

Znak je, prema Pirsu, "Sve ono što posreduje između jednog objekta i jednog mentalnog procesa".

*

Postepeno otkrivanje prostora.

*

"Prva slika se sastojala samo iz jedne linije oko čovekove senke koju je sunce pravilo na zidovima."
(Leonardo Da Vinči)

*

Semiologija vizuelnog nije u svojoj biti vizuelna aktivnost.

*

Istraživanje nepoznatih i neiskorišćenih mogućnosti međuljudskog komuniciranja.

*

Možemo li vizuelnim činjenicama da pokrenemo vrednost jezičkog znaka?

*

Odnos između tačke i linije pokazuje način njihove egzistencije u crtežu.

*

Linija – granica između dve forme.

*

Crtež kao primarni znakovni sistem.

*

Prema tvrdnji kritičara Paul Kle je prvi dozvolio liniji da sanja.

*

Kada umetnost postaje apsolutni svet umetnika i način njegovog postojanja?

*

Kretanje linije kroz prostor, njeno zgušnjavanje i obeležavanje određenog kreativnog napona.

*

Smatrajući da se crtežom mogu prekoračiti ogromni prostori i uhvatiti ono neulovljivo i tajnovito, stari majstori su govorili da crtež, u umetničkom smislu, vredi koliko hiljadu reči.

*

Reč i znak u organskom skladu sa prostorom vizuelne pesme.

*

"Crtež mora posedovati snagu širenja koja oživljava stvari njegove okoline."
(Anri Matis)

*

Slika – prostorna struktura ikoničkih znakova.

*

Irealnost i fantazmagoričnost koju dobijaju stvari i banalne činjenice iz svakodnevnog života kada ih tehnikom kolaža stavimo u drugačiji kontekst.

*

Ne podstiče oblik opažanje, već opažanje stvara oblik.

*

Teze Kandinskog o čistoj duhovnosti umetnosti.

*

Momenat kada crtež postaje osvojeni prostor.

*

Slikovitost – stalna potencija u prirodi ljudskog duha nalik fenomenu govora.

*

Kako usmeravati "razornu sintaksu" jezika kolaža?

*

"Mi proglašavamo da su kao osnovni oblik našeg osećanja vremena kinetički ritmovi najvažniji elementi umetnosti…"
(Anton Pevsner, Naum Gabo)

*

Opažanje kao pojava zasnovana na fizičkim sposobnostima.

*

Nova umetnost uslovljava nove modele komuniciranja.

*

Linija iskidana unutrašnjim kreativnim naponima i intelektualnim dvoumicama.

*

Konceptualnost, izvesna nedorečenost i večita istraživačka radoznalost crteža.

*

Da li apstraktna umetnost, zaista, govori "o negaciji ili odbijanju da se prihvati svet"?

*

Za Iva Klajna apsolutna praznina je pravi pikturalni prostor.

*

Sadejstvo i sukobljenost različitih linearnih jedinica, slovnih i znakovnih celina u vizuelnoj pesmi.

*

Crtež – ne kao "aluzija na stvari".

*

Oko nam uvek daje sliku nekog sveta.

*

Vizuelna pojava shvaćena kao indeks konvencionalni je znak.

*

Po jednom tumačenju stvar je "takva kakva jeste", zbir svih opažanja koji se na nju odnose.

*

Za Petera Birgera gradilački elementi kolaža nisu više znaci stvarnosti, već sama stvarnost.

*

Kada to suština gubi i sam smisao postojanja?

*

Crtež – ne samo način opažanja stvari već i mogućnost osvajanja stvari.

*

Pod kojim uslovima linija postaje znak koji nešto govori?

*

Gestualni način upotrebe boje kao materije u apstraktnom ekspresionizmu.

*

Slojevitost i čudesnost svakodnevice u kolažnim rezovima vizuelnog ciklusa Mačka je kriva.

*

Da li je moguće sliku osloboditi svake veze sa stvarnim?

*

Objektivnost sveta – generalizacija intersubjektivnosti.

*

"Rođenje umetnosti prava je mera krika."
(Sefor)

*

Aleatorne igre signatvora na principu svetlosne interferencije.

*

Sve je u funkciji svega.

*

Prema Č. S. Pirsu slikovni znak je specifičan po tome što "može predstavljati svoj objekt po sličnosti nezavisno od načina njegovog postojanja."

*

Naša epoha i "fanatizam vizuelnog".

*

Lingvističke ideje i lingvističke činjenice u slici.

*

Resko doživljavanje verbalnog i vizuelnog.

*

U kojoj meri slika postoji "samo kroz ono što se u njoj čita"?

*

"Iz neobične tišine proizići će nova i jedinstvena zona pikturalne senzibilnosti nematerijalnog".
(Iv Klajn)

*

Linija i tačka – ne kao sredstvo već kao svedoci umetnikovog lutanja kroz neistražene zone svesti i podsvesti.

*

"Prepoznaj ono što ti je pred očima i otkriće ti se ono što je skriveno."
(apokrifna Jevanđelja)

*

Znakovi u slikarstvu (umetnosti) nemaju uslovni karakter, kao u jeziku, već ikonični (slikovni).

*

Postoji li smisao pre dela?

*

Da li slikati znači potpuno se odvojiti od stvari da bi se prepustilo unutarnjim nemirima?

*

Vizuelne pesme iz Gejaka, Čorbe od mozga i Kineske erotike kao sume citata neposredne zbilje.

*

Stanje sveta i stvari i naši subjektivni pojmovi o prostoru i vremenu.

*

Crtež – drhtaji tela i ruke usklađeni sa kosmičkim ritmovima.

*

"Umetničko delo postoji samo kao oblik."
(Fosijon)

*

Vizuelnim činjenicama osporavamo svojstvo jezičkih znakova, ali ih ipak tumačimo pomoću lingvističkih izraza.

*

U kom trenutku svoga rada slikar počinje, kako to kaže Sezan, da "misli slikarstvom"?

*

Mogu li jedna stvar ili jedno biće biti identični nekom drugom?

*

Ništa nije identično, osim samom sebi.

*

Razmišljanje o slici uglavnom produkuju reči a ne slike.

*

Pod kojim uslovima linija postaje znak koji nešto govori?

*

Crtež zrači smisao vizije i na taj način je prevazilazi.

*

"Znak mora imati značenje, ali on ne mora nešto označavati. … Slikovni znak je jedinstven među znacima u tom smislu što on označava sam sebe, to jest znakovna sredstva sama po sebi imaju svojstva koja znače."
(Čarls Moris)

*

Da li je kolaž samo "slika raspada, dezintegracije" stvarnosti?

*

Odnosi kinezičkih i drugih elemenata unutar gestualnog znaka.

*

Linija – njeno rađanje dinamičkim kretanjem tačke kroz prostor.

*

"Nema nikakvog oblika, nikakve stvari na svetu, koja ništa ne kazuje."
(Kandinski)

*

Pojam "stvarnosti" materije u krajnjem slučaju razloživ u nematerijalnosti raznih energija i sila.

*

Zalaganje Maljeviča za supremaciju čiste nepredmetnosti.

*

Slučajnost je samo određenje verovatnog.

*

"Želeći da pokažem osnovnu antinomiju između umetnosti i ready-made-a zamislio sam recipročni ready-made upotrebivši Rembranta umesto daske za peglanje".
(Marsel Dišan)

*

Suština stvari je suština za nas, ona nema univerzalni smisao.

*

Umetničko delo izvan fizičke objektivizacije.

*

Intuitivnost konceptualne umetnosti i njena povezanost s najraznovrsnijim mentalnim procesima.

*

Kompjuterska i komunikaciona umetnost u okvirima nečeg što je već definisano kao "programiranje lepog".

*

Da li se sve pojave komunikacije mogu tumačiti lingvističkim kategorijama?

*

Sumnja u mogućnost jezika kao apsolutno i nezamenljivo oruđe izraza.

*

Napor da se rekonstruišu one mentalne hipoteze i propozicije koje predlaže kopceptualni umetnik.

*

Drugačiji način funkcionisanja imaginativnih procesa u konceptualizmu.

*

Kinetička poezija – sinteza slike, predmeta i pokreta koji optički predočavaju i dimenziju vremena kao jedan od elemenata kreativnog oblikovanja.

*

Vizuelna i semantička organizacija prirodnih jezika.

*

Kôd u slikarstvu – sistem slikovnih procesnih, misaonih jedinica.

*

Može li se između "jezika slike" i "jezika reči" postaviti nepremostiva brana što "uskraćuje svaki prostor za međuoblike i međuuključivanja"?

*

"Istoriju umetnosti čini niz uspelih prekoračenja."
(Suzan Zontag)

*

Funkcija misaone operacije unutar dematerijalizovanog dela.

*

Dijalektička protivurečnost slučajnog i nužnog, mogućeg i stvarnog.

*

"Umetnost je uvek neka struktura, stvaralačka jasnoća. U tome se nipošto ne razlikuje od rasta neke biljke ili nekog kristala, od života zvezde ili od strukture neke mašine."
(Šviters)

*

Svestan činjenice da se svaki odgovor ponovo pretvara u pitanje.

*

Sveukupna perceptivna podudarnost slike sa objektom što ga predstavlja.

*

Činjenica da je jedna poruka vizuelna, ne znači automatski da su vizuelni i svi njeni kodovi.

*

Struktura ikoničkog bića odražava se u slikovnosti.

*

Da li je, i kada, slikarstvo "mišljenje o samom slikarstvu"?

*

Funkcija jezika i određivanje (imenovanje) jedinica koje seku vidno polje.

*

Ka onome što sabira celokupnost Bića.

*

Proces samoanalize vođen unutar imanentnih granica umetnosti.

*

"Suština i postojanje, imaginarno i realno, vidljivo i nevidljivo, slikarstvo meša sve naše kategorije šireći svoj onirički univerzum telesnih biti, uspešnih sličnosti, nemih značenja."
(M. Merlo-Ponti)

IZVOR JEZIKA

DEKONSTRUKCIJA

Dekonstrukciju njeni zagovornici i tumači određuju, najpre, kao "delatnost čitanja" koja je veoma čvrsto povezana sa tekstovima što ih istražuje. Zanimljivo je, međutim, da dekonstrukcionisti sa izvesnom skepsom i dosta samokritičnosti misle da se dekonstrukcija nikada "ne može posmatrati nezavisno, kao zatvoren sistem operativnih pojmova".

PESNIČKI MANIR

Veliki srpski pesnik Momčilo Nastasijević, rodonačelnik je jednog načina pisanja stihova koji se, ipak, odupro ne baš tako inventivnim epigonima da ga rastoče.

Pesnički manir što ga je uslovio Branko Miljković, međutim, veoma brzo se razbuktao ali i izgoreo u zdušnoj epigonskoj potrošnji pesnika, čak, nekoliko različitih generacija.

IZVOR JEZIKA

Čovečanstvo je, tvrdi Noam Čomski, homogeno u svom jezičkom izrazu, isto onako kao što je jedinstveno u svojoj biološkoj strukturi. Mi svoj jezik ne učimo, on nam je urođen, zapravo izvor jezika je u našim genima.

PRIRODNI I PESNIČKI GEST

Sa stanovišta teorije znaka postoji bitna razlika između gesta kinezičke pesme i prirodnog gesta. Dok se kod prirodnog gesta radi najčešće o oznaci (prirodnoj pojavi ekspresivnog značaja), dotle se u slučaju kinezičkog pesničkog gesta radi o pravom znaku.

PISMO

U svom napadu na de Sosirov program moderne lingvistike, Žak Derida polazi od činjenice da se njime neprestano umanjuje, potiskuje i omalovažava uloga pisma, a u prvi plan stavlja govor. Za Deridu pismo je preduslov jezika pa se samim tim mora smatrati značajnijim od govora.

NEPOŽELJNI EKSPERIMENT

Pojam eksperimenta, pesničkog, literarnog, uopšte umetničkog, naša kritika uglavnom je upotrebljavala i upotrebljava kao diskvalifikaciju, način da se ono što je po njenoj oceni nepodobno, uznemiravajuće, što remeti ustaljeni red i mir u tekućoj proizvodnji, što ukida kreativnu i intelektualnu zavisnost, razbija stvaralačke i druge iluzije, jednostavno izopšti, ukloni eliminiše kao nepoželjno i opasno.

ENTROPIJA PESNIČKOG JEZIKA

Ako želimo da izračunamo entropiju umetničkog teksta, kaže Lotman, potrebno je izbeći mešanje entropije autorskog i čitalačkog koda, kao entropija različitih nivoa koda.

Proučavajući entropiju pesničkog jezika Kolmogorov je utvrdio da se ona sastoji iz dve veličine: određene smisaone zapremine, i gipkosti jezika. Gipkost jezika ovde se pojavljuje kao izvor poetske informacije.

ANTIUMETNOST

Da li je antiumetnost umetnost ili ne? Da li u njenom biću preteže sociopolitička ili estetska radikalnost, spore se savremeni tumači avangarde.

Dok je Dišan stavljao antiumetnost u muzeje i galerije, i tu, verovatno, video njenu delotvornost i svrhu, za Markuzea izlagački prostor antiumetnosti su ulice i pijace gde će ona delovati kao buntovnička i sublimišuća.

Prema Kejdžu avangardizam oblika u umetničkom kontekstu politički je nedelotvoran. I još preciznije "… radikalnost umetnosti nije definisana u okviru njene forme, već u okviru njene rušilačke delatnosti unutar datog društvenog, ekonomskog ili političkog sistema".

Ipak, radikalna antiumetnost ne menja sistem, već samo biva apsorbovana u njega. To će omogućiti Markuzeu da zaključi sledeće: "Erupcija antiumetnosti se iskazuje u mnogo uobičajenih vidova: uništavanje sintakse, komadanje reči i rečenica, razorna upotreba običnog jezika, kompozicije bez razloga, sonate za bilo šta. A ipak, ova potpuna deformacija je Oblik: antiumetnost je ostala umetnost, predstavljana, prodavana i mišljena kao umetnost".

KONTEKST

Pisac u tekstu koji tvori putem jezika, po mišljenju lingvista, oblikujući suštinu (bit) jezičkog znaka sam stvara i kontekst. Stvarajući nove kontekste, nove veze i odnose između reči, činjenica i stvari u govoru, pisac stvara i čitavu lepezu novih, drugačijih značenja.

INTUICIJA

Za intuiciju, čije stvaralačke procese najčešće karakterišu iznenadna k neočekivana otkrića, može se reći da predstavlja jedan od specifičnih oblika saznanja čija priroda još nije u potpunoj i zadovoljavajućoj meri istražena i proučena. Činjenica je, međutim, da u okvirima naučnog i umetničkog stvaranja intuicija i njen heuristički karakter imaju značajnu ulogu.

Iako se nije daleko otišlo u rekonstrukciji najvažnijih i najdramatičnijih misaonih i inspirativnih tokova koji su prethodili novim idejama, zamislima, otkrićima i delima, za intuitivnu spoznaju se sa sigurnošću može tvrditi da se, svojim najvećim delom, temelji na podsvesnim psihičkim tokovima i procesima.

Jedna od osnovnih karakteristika intuicije jeste neposrednost – ideje, obrisi dela, celovita rešenja i konačni rezultati javljaju se odjednom u nekoj vrsti iznenadnog inspirativnog bljeska i nadahnuća.

POETIKA

Šta je književnost? jedno je od prvih pitanja na koje, prema Cvetanu Todorovu, poetika treba da odgovori. Na drugom mestu ona bi morala pružiti "instrumente za opisivanje književnog teksta: da razlikuje nivoe smisla, utvrdi jedinice koje je konstituišu, obeleži odnose među njima".

RASTAKANJE JEZIKA

Dok lingvistika denotativni jezik naučno oformljuje i terminološkim ga određenjem nedvosmisleno precizira kao znakovni sistem, dotle ga pesništvo stvaralačkim konotiranjem neprestano iznutra podriva, cepa i rastače.

VIZUELNA PESMA

Materijalnost dela (pesme) jedna je od najvažnijih ontoloških oznaka vizuelne poezije koja, kako je to već ranije zapaženo, ne operiše jezikom već se "ostvaruje kao jezik".

Složeno estetsko zračenje i delovanje vizuelne pesme zasniva se, u najvećoj meri, "na materijalno shvaćenoj optičkoj percepciji teksta".

PROMENA FORME STVARI

Količina energije u kosmosu, po Ihabu Hasanu, stalna je i neuništiva; sve što čovek čini jeste samo promena forme stvari.

JEZIČKI KOTAO

Dramatična je konfrontacija reči i sintagmi u prenapetim intonacijsko-sintaksičkim nizovima i bremenitom prostoru apejronističke pesme. Na različitim nivoima: semantičkom, ritmičkom, sintaksičkom, foničkom, itd., reči delovi stihova i stihovi sudaraju se, prožimaju i prepliću u jednom pravom malstremovskom jezičkom kotlu eksplozivno oslobađajući, iz svojih zapretanih gejzira, metaforičke, značenjske, vizuelne, zvučne i druge poetske energije.

PROSTOR – VREME – GEST

Da li su sadašnjost, prošlost i budućnost podjednako prisutne u vremenu?

*

Kretanje stvari u prostoru i trajanje koje svedoči o tom kretanju.

*

Živo biće kao postojanje. izdvojeno od stvari kao organska materija od neorganske.

*

Stvari mogu da egzistiraju jedino u prostoru koji one oblikuju svojim postojanjem.

*

Za Merlo-Pontija "vreme nije stvarni proces". Ono se rađa iz čovekovog "odnosa prema stvarima".

*

Svojstva neke stvari ne proističu iz njene suštine, već iz njene supstance i njene strukture.

*

Svaka stvar i svako biće su obeleženi.

*

Bitnost neke stvari u samoj je toj stvari.

*

Znak stvari.

*

Opredmećenje stvarnosti.

*

Životne manifestacije i svakodnevni gestovi uzdignuti na nivo umetnosti.

*

Mogućnost da se pronalazi i stvara polazeći od samog Ništavila.

*

Telo govori isto tako ubedljivo kao i reč.

*

Duh dinamizuje stvari.

*

"Svaki voljeni predmet središte je jednog raja."
(Novalis)

*

Fizičko postojanje kao postojanje odnosa.

*

Suštini stvari suprotstaviti ontologiju koja biću obezbeđuje različito određenje.

*

Smisao gesta u samom je gestu.

*

Isprepletane niti poticajne imaginativne simbolike i stvarnosne fikcije u kinezičkoj pesmi.

*

Razumevanje semantičke funkcije gestike u prostoru.

*

Principi organizacije kinezičkih komunikata u gestualnoj akciji.

*

Elementarna jedinica gestualnog pesničkog znaka kao izvor autonomne estetske informacije.

*

Kako ustanoviti hijerarhiju gradivnih kinezičkih elemenata u gestualnoj poeziji s obzirom na stepen u kome ti elementi osiguravaju njeno estetsko bogatstvo i punoću izraza?

*

Integracija karnalnog i spiritualnog.

*

Simultanost poruka, gustoća znakova i informacijska polifonija gestualne pesme.

*

Govor tela bliži je izvoru reči.

*

Ciceron unutar gesta razlikuje demonstracio i significatio.

*

Jedinicu gestualnog pesničkog znaka tvore svi gradivni delovi i elementi kinezičke akcije koji sadrže informacijsku dinamiku.

*

Stvaralačka priroda gesta i akcije.

*

Heterogenost kreativne materije koja učestvuje u oblikovanju gestualnog pesničkog znaka.

*

Gestualna pesma – komunikat iskazan kinezičkim jezikom koji obuhvata određeno vreme i prostor.

*

Mesto gesta i akcije u sistemu vanlingvističkih jezika.

*

Unutrašnja struktura gestualne naracije.

*

Gestualni pesnički znak najčešće je složen od različitih pojedinačnih autonomnih znakova sa višesmernom dinamikom.

*

Tehnike tela.

*

Semantički aspekt i aspekt forme gestualnih pesničkih znakova.

*

U gestualnoj pesmi Pokreti glavom (1970) ključni su elementi blago naznačena facijalna ekspresija sa usmeravanjem pogleda i nekoliko prepoznatljivih pokreta glavom.

*

Različiti načini držanja tela iza sebe kriju određene emocije i neke osobenosti ličnosti.

*

Raspored u prostoru kao komunikacioni znak.

*

Označeno rastojanje između osoba koje verbalno komuniciraju – problem proksematike.

*

Signalistička kinezička akcija – fizički proces u kome se produkuju pesnički znaci.

*

Čovek (umetnik, pesnik, izvođač) – temeljni i nužni elemenat gestualne poezije.

*

"Telesni vizuelni znaci pokazuju sklonost ka kombinovanju sa auditivnim znakovnim sistemima: gestovi rukama i izrazi (kretanja) lica funkcionišu, ili kao dopunski znaci verbalnih poruka ili kao njihove zamene…"
(Jakobson)

*

Uloga objekt-pesama kao elemenata gestualne poetske komunikacije.

*

Šta bi bili osnovni oblici kinezičkog jezika?

*

Kinezički pesnički projekt: veoma složen (intermedijalni) estetsko-značenjski gest.

*

U kojoj meri stepen razvitka kulture određuje specifičnu frekvenciju pojedinih gestualnih simboličkih znakova?

*

Darujući svoje telo svetu gestualni pesnik svet pretvara u pesmu.

*

Svaki pesnički gestualni fenomen vrši dvostruku funkciju i ima dvostruki znakovni karakter.

*

Svet kao kretanje i događanje.

*

Odnos gestualnog pesnika, ili angažovanog pesničkog medija, prema prostoru akcije.

*

Široka skala izražajnih mogućnosti gestualnog pesničkog znaka.

*

Gledalac gestualne pesme postaje deo igre. I on je uključen u smisaonu mrežu kinezičkih, verbalnih i vizuelnih znakova koje ta pesma zrači.

*

Širenje i sužavanje personalnog prostora izvođača kinezičke pesničke akcije u zavisnosti od trenutne situacije.

*

Ključna uloga facijalne ekspresije (pokreti lica i delova lica) u održavanju i praćenju komunikacione interakcije.

*

U kojoj to meri "aktivnost izgrađuje vreme, dok ga pasivnost razara"?

*

Gest naznačuje izvestan odnos između čoveka i čulnog sveta.

*

Pokret i svetlost – novi elementi kreativnog oblikovanja u modernoj umetnosti.

*

Pomoću pokreta moguće je vizuelno prikazati dimenziju vremena i prostora.

*

Bart smatra da postoji onoliko nelingvističkih jezika sa sopstvenom strukturom koliko postoji kulturnih predmeta, odnosno predmeta kojima je društvo pridalo sposobnost da znače.

*

Futuristički pokušaj da se doživljaj brzine, pokreta i vremensko trajanje odslikaju i zaustave u prostoru.

*

Pokret – dinamičko jedinstvo vremena i prostora.

*

Osnovna dadaistička kreativna sredstva: apsurd, slučaj, ironija i igra.

*

Smisao i razumljivost prirodne gestike.

*

U gestualnoj pesmi radikalni zaokret ka novim, suštinskim oblicima u kojima se poezija i igra spajaju u jedno.

*

Nelingvistički znakovi u svom semantičkom aspektu bitno se oslanjaju na lingvističke znakove.

*

Pokretljivost objekt-pesama i njihova otvorenost prema prostoru.

*

Može li prostor biti sinonim Ništavila?

*

Gestualnog pesnika zaokuplja pokret kao estetičko pretvaranje mase u energiju.

*

"Ako postanemo kao ogledalo
Oni koji nas gledaju
Vide se u nama
Dakle mi smo nevidljivi!"
(Iv Klajn)

*

U kojoj meri sredstva i oblik izražavanja "ne bi trebalo da prikažu objekte u pokretu već samo pokret"?

*

Jedna od osobenih dimenzija objekt-poezije: fizička i konkretna taktilnost materijala.

*

Jezik gestualne pesme: homogen, koherentni i konkretni znakovni sistem.

*

Čomski kôd određuje kao "konačni mehanizam beskonačnih mogućnosti delanja".

*

Skup različitih kinezičko-verbalno-vizuelnih elemenata koji u jednoj metasintetičkoj akciji gestualne pesme postaju složen poetski znak.

*

U kom smislu samo odsustvo pojedinih elemenata postaje značenjsko?

*

Kinezički znakovi za razliku od proksemičkih podrazumevaju pokretanje – bilo pojedinih delova tela, bilo tela u celini.

*

Umetničko delo kao model svesti i način komuniciranja.

*

Gde se krije prava priroda realnosti, i da li je to njena jedina priroda?

*

Gest – direktni i najjednostavniji izraz ljudskog života.

*

Gestualni i vizuelni jezici – najstarija vrsta jezika u ljudskoj komunikaciji.

*

Znak kao izraz, obeležje namere da se saopšti smisao.

*

Vizuelna komunikacija starija je od govorne komunikacije, pošto je čovek pre video nego što je artikulisao svoj glas.

*

"U materici prirode, na izvoru stvaranja, gde skriven leži tajni ključ svega." (Paul Kle)

*

Forma gesta i njen odnos prema sopstvenoj funkciji.

*

Može li se, zaista, od umetnosti zahtevati tako teška obaveza da bude "preduslov ljudskog postojanja"?

*

Pokušaj da se u svakom segmentu gestualne pesme: pokretu, svetlosti, objektu, uhvate oni momenti (čvorovi) njihovih beskrajno isprepletanih, interaktivnih odnosa i zračenja.

*

Tipologija kinezičko-jezičkih gestova i struktura njihove poetske funkcije.

*

U kojoj je meri spona sa realnim suštinska za biće čoveka?

*

Značenje objekt-pesme koje se meša sa pokazivanjem predmeta u svojoj očiglednosti.

*

"Problem forme u suštini ne postoji."

(Kandinski)

*

Dinamičko značenje prostiranja i rastojanja.

*

Semantički smisao kinezičkog znaka.

*

Geometrijski prostor kao apstrakcija fizičke realnosti.

*

Biološka uloga i značaj personalnog prostora za sva bića na višem stepenu razvoja.

*

Osetljivost čoveka na povredu personalnog prostora.

*

Živi organizam – "nerastavljiva struktura ponašanja".

*

Struktura ponašanja kao otvorena struktura koja se ne može svesti ni na stvari ni na ideje.

*

Semantički vid znakova u gestualnoj pesmi i formiranje razgranatih tokova značenja.

*

To razlaganje prostora i vremena, to očigledno lučenje snovidnog kome gestualni pesnik veruje da se prepušta jeste, u stvari, srž njegove kreacije.

*

Mitski san o jedinstvu reči i stvari, tela i zemlje, čoveka i vaseljene.

*

Otvaranje gestualne pesme sa svim njenim smisaonim i povratno značenjskim mogućnostima.

*

Šta je to što ograničava tematsko-značenjski prostor objekt-poezije?

*

Da bi smo u potpunosti savladali jezik jedne umetnosti moramo ući u taj jezik što nam neće poći za rukom ako tu umetnost posmatramo iz perspektive neke druge umetnosti a posebno ako njen jezik tretiramo kao kopiju jezika umetnosti koju bolje poznajemo i kojoj dajemo prednost.

*

Kada napuštamo sebe mi stvari vraćamo njima samima.

*

Jezik kinezičke pesme stvara se aktivnom upotrebom: tela, objekta, gesta, govora, pisanog jezika, svetlosnih i zvučnih efekata.

*

"Telo je velika pesma".
(Volas Stivans)

*

Poimati svet, znači li to samo uspostaviti dijalog između čoveka i njegovog okruženja?

*

Ka preontološkom razumevanju.

*

Ukupnost subkodova (pokret, gest, zvuk, predmet, glas, svetlost, itd.) i znakovnih podsistema oblikuje složeni gestualni pesnički kôd.

*

Gestualna poezija – dinamička akcija kojom se pokušava odrediti naš suštinski odnos prema kosmosu, stvarima i biću.

*

"Godine 1913. došao sam na srećnu ideju da učvrstim točak na kuhinjsku stolicu i da ga posmatram kako se okreće."

(Dišan)

*

Informacija kao sinonim stepena nepredvidljivosti.

*

U okviru složenog gestualnog pesničkog znaka često dolazi do napetosti između različitih znakova, do njihovog privlačenja, odbijanja i uzajamnog prožimanja.

*

Sukcesivni slojevi i tokovi prenosa kinezičkih poruka. Pojam opažanja vezan za pojam forme (oblika).

*

U gestualnoj poeziji uspostavlja se sasvim novi odnos prema oblicima pesničkog dela, kao i prema materijalu od koga je delo sačinjeno.

*

"Stvari su nizovi oblika koji se potčinjavaju fizičkim zakonima."
(Bertran Rasel)

*

Modaliteti kinezičkog jezika u gestualnoj pesmi i njegova verbo-voko-vizuelna svežina i komunikativnost.

*

Čovek izolovan u jednoj sferi fenomena na koju se projektuju poruke kosmosa i sveta.

*

Elementi gestualne pesme – materijalne činjenice koje se percipiraju vizuelno, zvučno, prostorno i taktilno.

*

Komunikacija – spona između prostorno-vremenskih svetova pošiljaoca i primaoca.

*

Semanteme što ih pošiljalac upućuje primaocu postepeno se ugrađuju u njegovu svest menjajući ga.

*

Atom komunikacije – najmanji akt komunikacije koji se može zamisliti.

*

Prema Lajbnicu jedan atom komunikacije "dovoljan je da izvuče univerzum iz ništavila".

*

Znakovi kosmosa i sveta su dati: njihove kombinacije ispunjavaju strukture poruka.

*

Potpuno predvidljiva poruka nema komunikacijsku vrednost.

*

Informaciona arhitektura gestualne pesme.

*

Fundamentalni problem – odnos bića i stvari.

*

Na svakom nivou količina originalnosti jedne poruke mora da nadilazi mogućnosti primaoca.

*

Tri kategorije sveta koji nas okružuje: svet predmeta, svet situacija i svet akcija.

*

Izdvajanje i definisanje gestualno-poetskog repertoara komunikativnih elemenata i situacija.

*

U kojoj meri je trajan samo pokret a ne i predmet (objekt)?

*

Konture i granice stvari u okružju događanja gestualne pesme.

*

Kako osloboditi govor iz opne stvari?

*

Povratna sprega u gestualno-poetskoj akciji i kružni tokovi estetske komunikacije (informacije).

*

Mogu li gestualni znakovi, u pojedinim slučajevima, oformiti prave jezičke (komunikativne) sisteme u kojima će poput pisanih zameniti verbalne znakove?

*

Objedinjavanje prostora, svetlosti i pokreta – doprinos izražajnosti i spektru značenja kinezičkog projekta.

*

Na gestualnom i zvukovnom planu ispitati periodična kretanja molekula informacije uslovljena određenim ritmom akcije (pesme).

*

Eksplozivno, polimedijalno jezgro kinezičke poezije.

*

Reč, zvuk, gest i znak, njihovo rasprskavanje i širenje do samih granica pojmljivog.

*

Napor da se misli o prostorno-vremenskim relacijama pesme.

*

"Nit vremena je prekrivena čvorovima."
(Gaston Bašlar)

*

Otkrivati vreme posmatranjem sleda predmeta koji se menjaju.

*

Trajanje je osećanje.

*

Složenost nervne mreže omogućuje istovremenu transmisiju informacija.

*

Informacija – univerzalni fenomen koji neposredno utiče na sve oblike života, kako na one svesne (visokorazvijene), tako i one nesvesne (elementarne).

*

Proces dešifrovanja poruka je stohastičan zbog toga što smisao pojedinog komunikativnog znaka zavisi od onog koji mu je prethodio.

*

Da li se vreme nužno meri prostorom?

*

Pojam vremena stičemo na osnovu delanja naše svesti a ne na osnovu objektivnog trajanja stvari.

*

Izvor našeg vremena je u našem sopstvenom trajanju.

*

Stvari su tu sa prostorom i u prostoru.

*

Prostor kao "funkcija univerzuma", skup svih mogućih odnosa, oblika i uzajamnih kretanja.

*

Može li prostor koji je dat biti beskonačan?

*

U kojoj meri pojave određuju prostor?

*

Kinezički pesnik otkriva prostor postupno, u toku pesničke akcije, onako kako postaje svestan govora svoga tela i svojih postupaka.

*

Može li da postoji "prazan" prostor?

*

Da bi bilo prostora potrebno je da postoje bar dve "materijalne tačke".

*

Organizovanje višedimenzionalnog prostora tokom gestualne pesničke akcije.

*

Prostor – ne kao supstrat (osnova) već kao funkcija.

*

Nužna koordinacija vizuelnog, taktilnog i auditivnog prostora u gestualnoj pesmi.

*

"Koji ideal predložiti ljudima danas, ideal koji bi bio iznad i s onu stranu njih samih, ako ne ponovno osvajanje, pomoću saznanja, ništavila koje su sami otkrili?"
(Žak Mono)

*

Poetska vizija opšteg prostora koji obuhvata prvobitne pojedinačne prostore sa svim akterima i objektima kinezičkog čina.

*

Kombinovanje različitih prostornih orijentacija u gestualnoj poeziji.

*

Kreativne energije koje se ne mogu konkretizovati u materijalnom obliku.

*

Uloga "suštastvene telesnosti" i instikata u gestualnom delu.

*

Između imanencije i transcendencije.

*

Ne postoji čisto trajanje kao ni apsolutno vreme.

*

Dinamika kretanja stvari i unutrašnji impulsi koji tim kretanjem upravljaju i koji ga stvaraju.

*

Trajanje kao ,,kvalitet proživljenog vremena".

*

Nije vreme to koje protiče već njegovi sadržaji: akcije, činjenice, osećanja.

*

Očigledna nepovratnost vremena.

*

Ono što nazivamo vremenom je, u stvari, samo postojanje.

*

Sled stvari u kosmosu.

ZAGONETKA

INTERTEKSTUALNOST

Jedan od najmlađih pojmova veoma složenog spektra kritičke terminologije poslednjih decenija jeste intertekstualnost. Njegov nastanak vezuje se za ime Julije Kristeve iz ranih šezdesetih godina. Određujući ga, međutim, Kristeva se, po sopstvenom priznanju, inspirisala mišlju Mihaila Bahtina o "dijaloškom znaku", odnosno njegovim pojmom dijalogiciteta.

Prema Bahtinu "svaka reč" (svaki znak) nekog teksta vodi van svojih granica. Svako razumevanje je stavljanje konkretnog teksta u odnos sa drugim tekstovima (…) Tekst živi samo da se dodiruje s nekim drugim tekstovima (kontekstima). Samo u tačci tog dodira tekstova zrači ono svetlo koje sija napred i natrag, koje dotičnom tekstu omogućuje sudelovanje i dijalog".

Već iz ovih rečenica Mihaila Bahtina, koji se s pravom može nazvati začetnikom poetike intertekstualnosti, možemo naslutiti osnovne karakteristike ovog pojma kao i probleme koje on inicira, a koji su opet posebno važni u danas veoma prodornoj teoriji dekonstrukcije, kao i u književnoj teoriji i praksi postmoderne.

Suštinski problem intertekstualnosti je, dakle, u odnosu među književnim tekstovima, njihovom dodiru i preplitanju.

Za Rolana Barta "intertekstualno je u svakom tekstu sadržano, jer je ono samo međutekstovlje nekog drugog teksta (…) Svaki tekst se doživljava samo u delatnosti proizvodnje."

Prema najnovijim tumačenjima "poetika intertekstualnosti (…) okreće se, u krajnjoj liniji, problemima konstitucije smisla. Poznati postupci, koji stvaraju međutekstovne veze, kao što je umetanje tuđih tekstova u neki tekst, bilo kao citata ili aluzije kontaminacija mnoštva heterogenih tekstova ili ponavljanje ili parafraza nekog poznatog teksta kao parodije ili kontrafakture iznova se sagledavaju s gledišta semantičkog viška vrednosti koji oni stvaraju u konkretnom tekstu. Reč je o određivanju u tekst unete semantičke i estetske razlike, kao na primer 'uzurpacijom' tuđih tekstova, tekstovnih konvencija ili shema književnih vrsta (…)''.

Iz svega što smo naveli proizilazi da poetika intertekstualnosti osnovni poticaj i inspirativni izvor vidi u samoj književnosti, u kreativnom procesu odabiranja i kombinovanja elemenata onog materijala koji postoji, koji je već stvoren. Reč je, dakle, o "akumulaciji tekstualnog iskustva" koje vodi stvaranju jednog takvog Dela o kome je sanjao još Malarme, ili o knjizi "u kojoj su sadržane sve knjige", kako je to precizirao veliki mag intertekstualnih prožimanja i postupaka Borhes.

GESTUALNI PESNIČKI ZNAK

Upoređujući gestualni pesnički znak sa verbalnim pesničkim znakom primetićemo odmah kompleksniju strukturu, ali i znatnu heterogenost ovog prvog. Prostor, pokreti, zvukovi, predmeti, njihovi oblici, boje, svetlosni efekti u gestualnoj pesmi funkcionišu kao znakovi, ali kao znakovi funkcionišu i kompleksi različitih elemenata (sinteza zvuka i svetlosti, oblika i boje, gesta i predmeta, etc). Značenjske celine višeg estetskog reda nastaju u gestualnom pesničkom znaku prožimanjem i spajanjem tih kompleksnih znakova.

NOVI JEZIK

Pesnik daleko prevazilazi nivoe gramatičke organizacije standardnog jezika stvarajući svojim specifičnim kreativnim metodama novi poetski diskurs i u njemu, naravno, na nekonvencionalan način, imaginativno oblikovan novi jezik.

IGRA

Igra je starija od kulture, kaže Huizinga, i njena se suština suprotstavlja logičkoj interpretaciji jer ne počiva samo na racionalnom. "Postojanje igre uvek ponovo potvrđuje, i to u najpotpunijem smislu nadrazumski značaj našeg položaja u kosmosu." Čovek se igra i zna da se igra, što nam govori da nije samo "razumsko biće" već i nešto više od toga, jer za igru se može slobodno reći da je izvan i iznad razuma.

VELIKA SINTAKSA

Sve se veća pažnja poklanja istraživanju jezika kao složene sintaksičke celine. Nisu usamljena mišljenja u lingvistici da "osnovna jedinica u njegovoj upotrebi nije reč ni rečenica, nego tekst". Mnogi istraživači, u pokušaju da definišu strukturno-semantičke parametre teksta, polaze od činjenice da osim uobičajene sintakse, koja reguliše oblike veza među rečima u rečenici, postoji i ona druga, uslovno nazvana velika sintaksa "koja odražava veze među rečenicama i govornim jedinicama nadfraznog formata".

ISTRAŽIVANJE I NOVINA

Estetika zasnovana na postavkama nove avangarde u prvi plan umetnikove akcije stavlja ono što ima karakter eksperimentalnog, istraživačkog i otkrivalačkog. Sam čin istraživanja (eksperimenta) podiže se na nivo umetničkog dela. Jedan od ranije bitnih kriterijuma dovršenost dela gubi na svom značaju dok originalnost i novina (novum) sve više postaju nezaobilazni i gotovo presudni elementi u kritičkom vrednovanju umetničke tvorevine.

NOV NAČIN POSMATRANJA STVARI

Dok su novokantovci videli u mišljenju organ i medij celokupnog saznanja stvari, fenomenolozi su svoju metodu zasnivali na zahtevu da se vratimo "samim stvarima". To se bitno razlikuje od pozitivističkog zahteva za ispitivanjem stvari. Fenomenolog teži opisu stvari onakvih kakve nam se one same pokazuju u mišljenju, u imaginaciji, odnosno u doživljavanju subjekta. Ovakav stav otvorio je nove prostore kreativnog istraživanja utemeljene na tačnom i potpunom opisivanju datog u okvirima svesti. Zato fenomenologiju i ne možemo smatrati određenom filozofskom doktrinom već jednim novim načinom posmatranja stvari, odnosno naših doživljaja o stvarima.

KRVOTOK

Razapet između sveta stvari i sveta pojmova, između prirode i duha, kao duga, kao kakav lelujavi fantazmagorički most, nadvija se, bdi jezik. Ne pripadajući ni jednom od ovih svetova on ih istovremeno sjedinjuje, postaje njihov životonosni spoj, njihov krvotok.

PLANETARNO

U prvoj fazi signalizma scijentizmu planetarno i kosmičko stoje u istoj ravni. Bitni parametri ''Planete'' i ''Putovanja u Zvezdaliju'' su kosmički (galaktički), ali i planetarni u zemaljskom smislu. Osnovni motivi, inspirativni i imaginativni izvori u obe poeme su putovanje (lutanje) i istraživanje. Zanimljivo je napomenuti da je za antičke Grke suština planetarnog bila, u stvari, sadržana u "lutajućem putovanju". (Grč. planetos – koji luta naokolo).

UKIDANJE JEZIKA

Poetički programi konkretne i vizuelne poezije radikalno su promenili osnovne predstave o lirici i književnosti. Pošlo se sa odricanjem od metaforičke primene jezika kao prevaziđene, zatim je odbačena linearnost teksta, pronalaze se izražajni oblici bez sintakse, jezik se u pesmi izvesno vreme određuje kao označiteljski komunikacioni sistem, ali istovremeno i kao materijal koji "sam sebe prezentuje" da bi se na kraju sasvim ukinuo kao pesničko izražajno sredstvo.

FORMALISTI

Ruski formalisti gledali su na poeziju kao jezik koji je u svojoj biti suprotstavljen sistemima jezičkih znakova što služe sporazumevanju i saznavanju. To je za njih jezik koji stalno negira, subverzivno ruši gramatička i sintaksička pravila svakodnevnog, tekućeg jezika, u permanentnoj pobuni protiv istrošenih klišea i vladajućih navika u nepredvidljivom svetu razmene, tvorenja i upotrebe reči i rečenica.

ZAGONETKA

Uočavajući različitost (neistovetnost) običnog (tekućeg) i pesničkog jezika, još je Aristotel u svojoj Poetici govorio da pesnik mora da koristi neobične reči i izraze: tuđice, metafore i produženice, dakle sve ono što se razlikuje od svakodnevnog govora. Pesničkom upotrebom ovakvih reči i izraza, posebno metafora, prema velikom antičkom filozofu, nastaje zagonetka a suština zagonetke je u tome "da vezuje ono što je nemoguće, a opet govori o nečemu što je stvarno".

AFEKTIVNA INTONACIJA GOVORA

U stvaranju foničke (zvučne) poezije često se koristi i afektivna intonacija ljudskog govora koja, mada je manifestovanje unutrašnjeg, subjektivnog stanja, istovremeno predstavlja i univerzalni kôd. Izrazi straha, iznenađenja, radosti, tuge, ljubavi, besa, razumljivi su nam i izvan određenog jezičkog sistema jer su bez obzira na raznovrsne načine iskazivanja – semantizovani.

NASTANAK JEZIKA

Istražujući genezu jezika lingvisti su već dugo suočeni sa ne malim teškoćama da se utvrdi njegova pojava u civilizacijskom sledu.

Dvostruka priroda jezika, čiji su koreni i u duhovnom i u realnom svetu, i njegova mistična čarovitost povezana sa zagonetkom stvaranja, nesumnjivo su pomogli da se priguše prvi tonovi i zametnu tragovi nastanka jezika u ljudskoj istoriji.

MERA JEZIKA – MERA SVETA

Putem stvaralačkog postupka otkrivati smisao stvari.

*

Metafora – oruđe za kreiranje jedne sasvim nove realnosti.

*

Analitičko tematizovanje samog bića jezika u apejronističkoj poeziji.

*

Čovekova mistička žudnja za izgubljenim jedinstvom sa prirodom.

*

Koji je osnovni cilj jezika?

*

Doživljaj svemira, stvari i sveta pretočen u reči.

*

Signalistički tekst kao konačna jezička (verbalno-vizuelna) struktura.

*

Ispitivanje asocijativnih mogućnosti vizuelnog govora.

*

Kada pesma gubi sopstveni estetski identitet?

*

Materijalna upotrebljivost jezika.

*

Svaka umetnost ima svoje osobeno biće koje se samo različitim prilazima može istraživati i otkrivati.

*

Ka onom nedostupnom, onom neiskazivom.

*

"Pesnik je sveštenik nevidljivog."

(Volas Stivens)

*

Pesničko iskustvo – doticaj sa samim Bićem Sveta.

*

Onaj koji peva polazeći od izvora.

*

U transcendentalnim temeljima j ezika.

*

Kako putem reči stvarati tišinu?

*

Neprohodni prostori neizrecivog.

*

Shvatajući pesništvo kao bitan činilac promene Kosmosa i Sveta.

*

Može li se vreme odrediti kao "supstanca koja teče"?

*

Vraćanjem toka stvari unazad poništili bismo vreme.

*

"Umetnost ne ponavlja vidljivo; ona čini vidljivim."
(Paul Kle)

*

Svest o kolebljivosti govora.

*

Pesma izražena putem gestova kao oblika kompozicionih struktura.

*

Jezik koji izvire iz drugih jezika.

*

Otpor signalističke pesme da uđe u prostore viđenog i prepoznatljivog.

*

Niče i njegova teza o smrti Boga.

*

U kojoj je meri paradoksalna priroda pesništva?

*

Mesto i tren izdvojenosti, posebnosti bića.

*

Postojanje i kretanje sveta u jeziku.

*

Prema Huserlu senka stvari kao osnovni kvalitet te stvari.

*

Neizgovoreno i neizgovorljivo.

*

Prometejski smisao pesništva.

*

Dovršiti se savršenstvom svoga dela.

*

Kako da ustanovimo sisteme normi pomoću kojih bi se mogle meriti estetske (poetske) inovacije?

*

Od samog početka zaronjen u okean jezika.

*

Delo u potrazi za svojom formom.

*

S one strane govora.

*

Da li reč kao sredstvo ili kao cilj?

*

Prići što bliže stvarima. Progovoriti iz samih stvari.

*

Pesnik – usplahireni snevač što sanjajući tumači svoj san.

*

Sabiranje jezičkih naboja koji jasno pokazuju veliku unutrašnju tenziju lirskog govora apejronističke pesme.

*

Kako razlikovati privid eksperimenta (manir) od inovativnog (izvornog) eksperimentalnog postupka u umetnosti (poeziji)?

*

"Samo je jedna istinska draž u životu: draž Igre."
(Bodler)

*

Govor bez dimenzija.

*

Dijalektika skrivanja i istraživanja.

*

Biti ravan Biću Sveta.

JEZIK – PESMA – UNIVERZUM

Avangardni pesnik nastoji da pronađe drugačiji jezik i drugačiju strukturu svih izražajnih sredstava.

*

"Istorija je priča originalnih akcija".
(Džon Kejdž)

*

Apejronistička pesma – oblik preko koga se izražava novo shvatanje bića, kosmosa i sveta.

*

Govorljive praznine između reči i stvari.

*

Da li je moguće napisati jednu povest egzistencijalnog iskušavanja pesnika u svim epohama i svim društvima.

*

Signalistički pesnik kao izrazito paradoksalna i dvosmislena struktura.

*

Za Maksa Benzea nema bitne razlike između naučne i umetničke produktivnosti. Klasična ideja stvaranja i savremena ideja programiranja, po njemu, veoma su bliske.

*

Lingvistička struktura u teoriji strukturalizma dobila je ontološki status.

*

Jezik je osnovna preokupacija apejronističke poezije, njena čvorna i žižna tačka.

*

Da li, konačno, čitav svet ljudskog iskustva ulazi u pesmu?

*

Bit konceptualne umetnosti je u izbegavanju realizacije umetničkog predmeta pa samim tim i oslobađanju dela od materijalne forme.

*

Dela konceptualnih umetnika – dokumenti određenih misaonih procesa.

*

Lingvističke, foničke i znakovne strukture prožimaju kinezički jezik gestualne pesme i deluju kroz samu njegovu osnovu.

*

Problem odnosa govora i percepcije.

*

Vizuelni jezici uspostavljaju sa drugim jezicima višestruke i složene veze.

*

Kretanje jezika u pravcu pisma.

*

"Unutar sistema auditivnih znakova, uvek samo vreme, a nikada prostor, dejstvuje kao strukturalni faktor, i to vreme u oba svoja vida – sledu i istovremenosti."
(Jakobson)

*

Signalizam u književnosti otkriva mogućnosti i granice govora.

*

Da li je bekstvo od jezika, kako to tvrdi tradicionalistička kritika, nemoguće, "odricanje, nikakav govor"?

*

Funkcija gledanja i inspirativni impulsi što stvaraju nove semantičke konfiguracije jezika.

*

Znak oblikuje svoj sadržaj i određen je, po Lotmanu, ne kao ,materijalna datost, već kao skup funkcija.

*

Trajanje stvari koje je stvarno pod presijom je našeg subjektivnog vremena.

*

Kako rasplesti lelujavo tkanje imaginativnog pesničkog pletiva?

*

Apejronistički pesnik čupa reči i sintagme iz standardnih, tekućih govornih okvira, stavlja ih u drugačije sisteme odnosa gde će one izlučiti nove poetske informacije.

*

Između dva kraja sveta.

*

Intimni poredak stvari.

*

Redukovanje materijalnosti forme umetničkog dela.

*

Semantika krika.

*

Poetika ''Planete'' i ''Putovanja u Zvezdaliju'' – neprekidno određivanje prema celini kosmičke egzistencije.

*

Iznad pragmatičkih vizija svakodnevlja.

*

Proizvodnja i kapitalizacija značenja u apejronističkoj pesmi.

*

Rast pesničke samosvesti.

*

Preoblikovanje poezije i utemeljenje novog bića jezika.

*

Prvobitna prozirnost reči.

*

Da li je pesnikov zadatak "čuvanje svetosti jezika", kako to V. X. Odn kaže?

*

Signalistički pesnik suprotstavljen svetu i sistemima vrednosti koji u tom svetu vladaju.

*

Sa apejronističkom poezijom pronađen je način kako da se prisustvuje "iznutra fisiji Bića".

*

Napokretnost stvari.

*

Rasap humanističke književnosti i pojava novih umetničkih pravaca u kulturi šezdesetih i sedamdesetih godina.

*

Za teoriju komunikacije poruka se javlja kao sled prepoznatljivih elemenata.

*

Anamorfoza – transformacija unutar prostora odašiljača i prostora prijemnika.

*

Kanal – fizička podloga komunikacije.

*

Da li je saznanje u krajnjoj analizi samo "saznanje vrednosti"?

*

Scijentistička pesnička imaginacija koja luta istovremeno i mikro i makrokosmosom.

*

Elementi toka komunikacije kao "atomi poznavanja".

*

Vrhunski napor umetnika jeste da stvori svome delu izgled devičanstva.

*

Da li je konkretna poezija najekstremniji poetski eksperiment u jezičkoj materiji?

*

Pažljivo istraživanje oblika izraza kao fizičkog signala.

*

Jezik iznutra pometen sopstvenim protivurečjima.

*

Onima koji se bave analizom umetničkih formi, prema Umbertu Eku, teorija informacije može "pouzdano dati stroge metodološke kriterijume."

*

Imenovanje snevanih zbivanja i neprepoznatljivih stvari.

*

Apejronistička pesma određena kao fantazmagorijski oblik u jeziku i jedan oblik segmentovanog govora.

*

Gde bi bile granice teorije informacije na estetičkom polju?

*

Ispod poroznih slojeva čitljivosti.

*

"Sve je umetnost što umetnik ispljune."
(Šviters)

*

Šta bi mogla biti osnovna dimenzija govora vizuelne pesme?

*

Semantički relativizam.

*

Diskurzivni potencijal reči i slike.

*

,Jedinstvo fizičkih sistema je korelativno jedinstvo, a jedinstvo organizma značenjsko jedinstvo."
(Merlo-Ponti)

*

Poruka – zbir semantičkih i estetskih informacija.

*

Delimična predvidljivost poruke uz pomoć njenih formi (oblika).

*

Informacija kao mera.

*

Kontinuirani tokovi reči u nizu lingvističkog kodiranja. Sled reči uspostavljen verovatnoćom asocijacije. Verovatnoća sistema – grupisanje reči vezanih za smisao.

*

Reči i sintagme u apejronističkoj poeziji same se dozivaju i odazivaju, sjedinjuju i nadgrađuju, vešto bežeći od već izgovorenog i svakidašnjeg.

*

Razumevanje – razlaganje formi.

*

Reč – superznak postojeće skupine slova.

*

Razumljivost teksta merena u zavisnosti od brzine rekonstrukcije uzorka tog teksta iz koga je nasumice izostavljen određen broj elemenata.

*

"Temperatura jezika" – učestalost javljanja znakova u nekom tekstu obrnuto srazmerna njihovom položaju.

*

Poruka poseduje redudansu koja joj osigurava određenu razumljivost.

*

U teoriji informacije forma kao statističko sklapanje jednostavnih elemenata.

*

Nivelisanje nivoa razgovetnosti.

*

"Homogen prostor i homogeno vreme nisu svojstva stvari ni bitni preduslovi naše sposobnosti saznavanja."
(Bergson)

*

Zona maksimalne vrednosti poruke.

*

Iz postojeće fenomenologije stvarnog i imaginarnog sveta.

*

Nerazlučiv odnos između subjekta i objekta.

*

Stvari koje nestaju iza značenja koja im se pripisuju.

*

Poruka koju nije moguće predvideti i u kojoj se ne može razaznati nikakav oblik.

*

Škrtost izraza i jezgrovitost slike u fenomenološkoj pesmi.

*

Naše neposredno iskustvo određeno kao "intuitivni prostor".

*

Osnovna dihotomija dimenzije poruke: na semantičku (univerzalnu) i estetsku (senzibilnu).

*

"Znak označava, ali, kad postane oblik, nastoji da sebe označi."
(Fosijon)

*

Gledajući neku stvar pokušavamo da dokučimo šta ima "iza nje".

*

Neverovatnost, neuporedivost i ono što je nepredvidljivo, po Maksu Benzeu, predstavljaju viši stepen strukturalnog reda.

*

Signalističke pesničke mašine Signatvor i Zvezdozor: izraz jednog novog planetarnog i kosmičkog osećanja prostora i vremena.

*

Kako će se i u kom momentu sam smisao gesta oformiti pred našim očima?

*

Zajednički jezički izvor i njegova desakralizacija u aleatornoj poeziji.

*

Tvarnost reči i energija skrivena u toj tvarnosti.

*

Sadašnjost za posmatrača uvek zavisi od posmatranog prostora.

*

Beskrajnost kosmičkih prostora unutar jezika scijentističke i apejronističke pesme.

*

Istraživač u Planeti i Putovanju u Zvezdaliju ima snažan osećaj unutarnjeg jedinstva sa samim bićem kosmosa.

*

Prema Žaku Monou Univerzum nije u sebi sadržavao život, niti je biosfera u sebi nosila čoveka. Oni su nastali slučajno, usled nepredvidljivih događaja male verovatnoće.

*

Jezik nauke – metajezik.

*

Molekularna biologija i pokušaj da se stvori slika o hemijskoj osnovi života.

*

Elementi mikrofizičkog sveta stvaraju prostor koji je različit od našeg zato što se njihove relacije i međudejstva odnose na polja sile koje imaju drugu strukturu i, prema tome, drugi fizički smisao.

*

Molekuli, njihova građa i organizacija – ključni činioci među dinamičkim temeljima života.

*

Ka jedinstvenoj teoriji kosmičke evolucije, odnosa materije i energije bez obzira da li se radi o subatomskim česticama ili svemiru, o živoj ili neživoj materiji.

*

Tejar de Šarden ukazuje na prvobitnu sakralnost prirode i života i ističe izvanredne vrednosti čovekovog bivanja u svemiru

*

Fenomenologija kao naučno utemeljen prolog u "objašnjenju sveta".

*

Stepen i proces samorazvoja duha od "nižih" ka "višim" oblicima.

*

U svetu atoma pojmovi mase i inercije nemaju sasvim isti smisao kao u neposrednom prostoru.

*

Stvari i njihova različitost od čulnih informacija koje zrače.

*

Da li svaka analiza uništava svoj predmet i da li njegovo ponovno sastavljanje nužno mora da se vrši po zakonima uma?

*

U apejronističkoj poeziji potpuno je srušena ona pregrada koja deli "logični" od "alogičnog" jezika.

*

Fundamentalna razlika između fizike i biologije leži u prirodi objašnjenja fenomena i tumačenja uloga nužnosti i slučaja.

*

"Jezik je ono što je stvorilo čoveka, mnogo pre nego čovek – jezik!"
(ŽakMono)

*

Mutacije, trajne promene u živoj materiji nužne su, odigravaju se slučajno i teško je predvideti njihovo biološko značenje.

*

Shvatanje Physis-a u izvornom značenju kao nicanje, rast, izdan i tok života u univerzumu.

*

U pravu je jedan od kritičara kada sugeriše da je u Planeti, i uopšte u lirici prvobitnog scijentističkog perioda, pravi lirski subjekt, u stvari, protoplazma.

*

Videti iznutra, ne samo gledati (opažati), već prozreti predočiti i znati.

*

Čovekov poriv da sebe otkriva i tumači ne samo kao biće Zemlje već i kao kosmičko biće.

*

S one strane uma, s one strane univerzuma. Materija – "ispoljavanje energije kroz masu".

*

Da li, zaista, nauka kako to misli Kant, čini čoveka strancem u kosmosu u kome za njega više nema mesta određenog i potrebnog"?

*

Budućnost fizike: povezivanje fenomena kvantne mehanike sa najznačajnijim pitanjima kosmologije.

*

Prema Tejaru de Šardenu evolucija biološke opne "tačku po tačku menja mehaničko tkivo svemira" i izražava postepeno osvešćivanje bića.

*

Prostor, univerzum, gravitacija – tri pojma koja označavaju istu stvar, samo sa različitih stajališta.

*

Osnovno pitanje kosmologije: da li je svemir otvoren ili zatvoren sistem?

*

Suština nauke, po Hajdegeru, je istraživanje, a istraživanje je težnja da se ovlada bivstvujućim.

*

Nihilizam – sudbina evropske metafizike.

*

Prostor kao svest o određenom odnosu objekt - subjekt koji, kao sistem odnosa, postoji nezavisno od svesti što je o njemu imamo.

*

Da li je masa svemira dovoljno mala da može nastaviti stalno da se širi, ili je gustina dovoljno velika da gravitacione sile uspore ekspanziju i na kraju zaustave širenje, što može dovesti do kontrakcije svemira.

*

Traganje zvezdara i zazvezdara (istraživača) u Planeti i Putovanju u Zvezdaliju i njihova kosmička drama.

*

Može li se pojam trajanja izjednačiti sa pojmom vremena?

*

Svi spoljni i unutarnji impulsi kretanja i egzistiranja živih oblika mogu se svesti na veoma složen pojam informacija.

*

Princip prenosa informacije je analogan proces. To isto čelo važi i kod živih bića i kod mašina.

*

Princip analogije je omogućio svestraniji pristup teoriji informacije, kako sa stanovišta matematike (fizički aspekt) tako i sa stanovišta psihologije i lingvistike (aspekt ljudske komunikacije).

*

Kôd – jedan od bitnih uslova komunikativnog čina.

*

Količina ostvarene informacije na nivou signala kao oblika izražavanja.

*

Mera "prosečne originalnosti" poruke u komunikacionom sistemu.

*

"U jeziku ne postoje ni ideje ni glasovi, koji bi prethodili jezičkom sistemu, već samo pojmovne i foničke diferencijacije koje iz toga sistema proizilaze."
(De Sosir)

*

Na procesu prenosa (transmisije) informacija zasnivaju se i temeljne pretpostavke genetike.

*

Osnovni princip genetičkih promena je ciklično preoblikovanje informacija u negentropiju i obrnuto.

*

Jezici potopljeni u sopstvenu iracionalnu magmu u potrazi za Bićem Sveta.

*

Reči koje kruže oko još nedovoljno jasnog, maglovitog težišta značenja.

*

Apejronistička poezija kao proces, imaginativni niz slika i zbivanja.

*

Scijenistička metafizika zatrpana sopstvenim slikama sveta.

*

U kojoj meri možemo usmerenje vizuelne poezije odrediti kao "antiznačenjsko"?

*

Suočen s nedovoljnošću jezika i s nemogućnošću da se izvorno iskaže, avangardni pesnik započinje sa istraživanjem novih jezika i drugačijih načina izražavanja.

*

Raznovrsno, polimedijalno delovanje gestualnog (kinezičkog) pesnika u konkretnim procesualnim stvaralačkim akcijama.

*

Struktuiranje vizuelnih znakova nužno uključuje prostor i može biti izdvojeno od vremena, kao kod nepokretne slike i skulpture, ili može pridodati vremenski faktor, kao kod prethodnih slika."
(Jakobson)

*

Govor šatrovačke pesme gde se, u žustroj ritmičkoj raznolikosti, smenjuju slike velegradske jave.

*

Može li, zaista, između reči i stvari doći do "nedvosmislenog, univerzalnog slaganja"?

*

Transformisati jezik dok je u akciji, dok traje njegovo dejstvo.

*

Za naše oko predmet je iscrpljen skupom vizuelnih opažaja koji ga karakterišu.

*

Da li je bolje ćutati "nego izneveriti značenje koje se oseća"?

*

Maksimalno aktiviranje podsvesti i imaginativnog pletiva u apejronističkoj pesmi.

*

Reči suprotstavljene predmetima.

*

Ne samo opisivanje prirodnog iskustva sveta.

*

Oguliti koru jezika.

*

Optičko-simultani oblici prenošenja i izražavanja značenja u signalističkoj vizuelnoj pesmi.

*

Temelji teorijskog konceptualizma: analitička filozofija i teorija informacije.

*

Ka maksimalnoj poetičkoj realizaciji sopstvenog senzibiliteta.

*

Neraskidiva veza između erotike i pisanja.

*

Reči razbacane u prostoru i njihova žudnja za smislom.

*

Živo biće za sebe kao svest o postojanju.

*

Ontologija stvari-po-sebi.

*

Ništavilo kao "odsustvo konkretne stvarnosti".

*

Stvar-po-sebi pretvorena u univerzalnost fizičkog sveta.

*

Za Fosijona stvaranje formi je osnovna aktivnost ljudskog duha i svesti.

*

Tehnološka, aleatorna i šatrovačka poezija – pesničko prisvajanje stvarnosti.

*

Potraga za živom magijom reči.

*

Brisanje granica između duha i sveta.

*

Iz plime uzavrelog jezika neuhvatljivo lice pesme.

*

Značenjske jedinice (moneme) mogu se realizovati uz pomoć različitih označitelja.

*

Strukturalna lingvistika smatra da se jezička evolucija u potpunosti uklapa u strukturalno poimanje jezika.

*

Jedan je istočnik svih bića.

*

Fizička i duhovna (mišljenja) realnost koje se manifestuju u jezičkim komunikacijama.

*

Prema Malarmeu pesnik mora da pronađe sazvučje između raspoređenih reči i praznog prostora u kome su reči smeštene.

*

Fenomenološka poezija – pokušaj da se stvari sagledaju (vide) ne spolja, već iz njih samih, iznutra.

*

Prenošenje iskustava, prema funkcionalistima, bio bi osnovni razlog postojanja ljudskog jezika.

*

Da li je zaista, razumevanje sveta "najviši interes duha"?

*

Poezija koja je uspela da ne bude viđena samo kao poezija jednog određenog vremena, određenog trenutka.

*

Svetlaci imaginacije i jezički preobražaji.

*

Zvukovna prenadraženost pojedinih šatrovačkih pesama.

*

Agregatna stanja poetskog govora.

*

Zna li pesnik šta je pesništvo?

*

U beskrajnoj vrevi i preplitanju tragova, značenja i stvari.

*

Apejronistička pesma na rubu semantičke neprozirnosti.

*

Pesnik – biće vaseljenske žudnje.

*

"Tama je ukidanje svetlosti, a svetlost je ukidanje tame."

(Leonardo da Vinči)

*

Dinamizacija jezičkih sredstava kako bi se što više oslobodila verbalna energija u apejronističkoj poeziji.

*

Da li se zaustaviti onde gde staje jezik?

*

Razlikovanje metajezičkih nivoa signalističke pesme.

*

U antičkoj Grčkoj Anaksimandrov apeiron shvatan je i tumačen kao tvar od koje postaju svetovi i u koju se ponovo vraćaju.

*

Kako jednom rečju, ili rečenicom, izraziti čitav univerzum značenja?

*

Značaj pisma i njegov uticaj na jezik.

*

Telo – rezonator svemira.

*

Polisemija reči.

*

Prostorna i vremenska putanja stvari, njena kinematika.

*

Apejronistička semantička kosmogonija.

*

Magični svet zatvoren u reči – pesma.

*

Ka nečemu što ne bi bilo samo jedan od opštih načina izražavanja bića.

*

Da li je jezik samo tvorba smisla i usmerenost ka komunikativnom značenju?

*

Pesma suprotstavljena meri jezika.

*

Između svesti i opažanja postoji razlika jedino u stepenu. Svest je dovršeno opažanje koje se odrazilo samo na sebi.

*

Bezgraničnost stvaralaštva.

*

Reči i stvari između žudnje i nemoći.

*

Kreativno pročišćavanje sveta.

*

Misterija umetničke destruktivnosti.

*

Nema rešenja jer više ne postoje pouzdana značenja i apsolutna istina.

*

Sopstvena unutarnja dimenzija reči.

*

U signalizmu početak stvaranja jedne nove jezičke tipologije.

*

Da li su doživljaj, iskustvo, imaginacija u potpunosti prenosivi putem jezika i znaka?

*

Kantov čuveni kopernikanski obrt: "Ne ravna se spoznaja prema predmetima, već obratno, predmeti se ravnaju prema spoznaji".

*

Signalizam i oslobađanje samog procesa mišljenja.

*

Napetost između izgovorljivog i neizgovorljivog.

*

Metaforički preskoci.

*

Apejronistički pesnik iskušava stvaralačku moć vladanja rečima.

*

Prećutano: samo na drugačiji način izgovoreno.

*

Nova organizacija pesme i koncepcija pesničkog jezika u signalizmu.

*

Različiti izvori ontoloških određenja jezika i vizuelnosti.

*

Pesma koja prebiva s one strane reči.

*

Rastvoreni jezik.

*

Apejronistička pesma u neuhvatljivoj razigranosti jezika i postojanja.

*

Može li jedna reč da zameni čitav jezik?

*

Imenovanje – proces saznavanja sveta.

*

Silazeći u etimološke provalije, razarajući morfologiju reči.

*

Kako se ljudsko biće otkriva kao poetsko?

*

Posedovati jezik znači posedovati svet.

*

Mobilnost bića i stvari u apejronističkoj pesmi.

*

Dekompozicija ključnih dogmatsko-represivnih prostora tradicionalističke poezije.

*

Prožimanje reči i njima označenih predmeta.

*

Na ikoničkoj ravni jezika.

*

Uprostorenje semantički nabijenog znaka u konkretnoj poeziji.

*

Pesnikov dodir sa svetom je dodir njegovog jezika sa jezikom sveta.

*

Komunikacija jezikom poboljšava se stalnim stvaranjem novih jezičkih znakova.

*

Reči-predmeti, reči-oblici i reči-funkcije u apejronističkoj poeziji.

*

Kakve su mogućnosti preciznih merenja umetničke (pesničke) informacije?

*

"Mišljenje kazuje Svet. Ono je mišljenje sveta."
(Akselos)

*

Reč se u samoj sebi obnavlja.

*

Zvučnost, iako nije bitna za verbalni jezik, i nije samo njemu svojstvena, predstavlja najstariji i najrašireniji oblik prezentacije jezičkih znakova.

*

Signalističko delo: stvaralačka potvrda imaginativnog i ludičkog duha.

*

Ono što je bitno nije samo pisanje već igra u svetu i sa svetom.

*

Postojanje stvaralačkih elemenata i kreativne energije u samom jeziku.

*

"Poezija je jedan unutarnji glas kojem ni jedan drugi ljudski glas nije nalik."
(Kroče)

*

Otkrivanje marginalnih oblika egzistencije u šatrovačkoj pesmi.

*

Jaka značenjska tenzija između poetskih jedinica, jezičkih fragmenata i slika u razglobljenim semantičkim celinama apejronističke pesme.

*

Verbalne slike: tragovi koji su u nama ostali od slušanih ili izgovorenih reči.

*

Za Noama Čomskog jezik je nešto organsko, a ne intelektualno.

*

Odbacivanje pojavnih slojeva jezika.

*

Odnos konkretne i latentne energije poetskog govora.

*

Samorazarajuća svest apejronističke pesme.

*

Sama reč nije akcija, ali govor izaziva akciju.

*

Smisao reči tumačimo zajedno sa stanjima svesti koje treba imenovati.

*

Prozračnost govornog jezika.

*

Nepotkupljivo pismo.

*

Svojim osnovnim karakterom naše mišljenje je jezičko.

*

Prema Jakobsonu u književnom delu čitalac se ne suočava sa mislima već sa ''jezičkim činjenicama''.

*

Reč je gest a njeno značenje je svet.

*

Može li umetnik da govori svetu samo "kroz celinu"?

*

Fenomenološka pesma i inventar tajanstvenih veza među stvarima.

*

Energija signifikacije u ljudskom jeziku vezana je za prirodu značenja reči.

*

Kraljevstvo govora i kraljevstvo znaka.

*

Izokrenuta metafizička stvarnost u aleatornoj pesmi.

*

Odricanje od govora i nemoć govora.

*

Može li poezija dovoditi u pitanje svet?

*

Gašenje reči.

*

Jezik koji se ne razbija o neprozirnost stvari.

*

Nadjezička struktura reči u apejronističkoj pesmi.

*

Otkrivanje značenjskih odnosa u semiotičkim kompleksima.

*

Ne podleći jalovosti govora.

*

Među prvima koji je istakao značaj igre kao jedne od tvoračkih energija u stvaralaštvu bio je Kant.

*

Kako otkrivati princip jedinstva i celinu stvari?

*

Oplemenjivanje reči u apejronističkoj pesmi novim vrednostima i kontekstualnom širinom.

*

Da li je književnost, kako to kaže Pol De Man, zaista "najnepouzdaniji jezik pomoću koga se čovek imenuje i menja"?

*

Muk – teži i izrazitiji od reči.

*

Tajna koja daje meru svakoj stvari.

*

Govor tišine sastavljen od prećutanih veza i značenja.

*

Jednom sintetičkom metodom spajanja nespojivog, jezik aleatorne pesme podignut je iznad nivoa tekućeg jezika.

*

Za Getea "umetnost je najpre stvaralačka a onda lepa".

*

Kako se približiti izvoru stvari, ogoleloj istini bića.

*

Reči otelovljuju duh govora.

*

Tradicionalistička problematika i maniristički segmenti potrošenih poetika u neosimbolističkoj poeziji.

*

Kada aktiviranje same strukture jezika postaje izvor poetskog značenja?

*

"Svi uzroci koji izazivaju zaborav ne mogu da unište jednu istinsku čvrstu formu."
(Valeri)

*

U konkretnoj poeziji reči kao znaci a ne nosioci određenog značenja.

*

Sukob sa stvarima.

*

Prema fenomenološkom učenju suština je izvorno data u samom doživljaju, pa je treba neposredno "gledati" ili "uviđati".

*

Ekstatičko stanje jezičke ritmičnosti i slikovne imaginativnosti u apejronostičkoj pesmi.

*

Destrukcija (razaranje) jezika u pesmi – preduslov inovacije i nove poetske komunikacije.

*

Kako progovoriti iz središta stvari?

*

Antimetaforička i antisubjektivistička realizacija jezika u fenomenološkoj poeziji.

*

Svest o nemogućnosti govora.

*

Jezik utonuo u nemost stvari.

*

Fragment kao nosilac i graditelj kompleksne arhitekture apejronističke pesme.

*

Da li je jezik slika stvarnosti ili "slika određenih konvencija"?

*

Šatrovački jezik – jezik delanja (akcije).

*

Poezija lišena aristotelovskog opterećenja u ontološkom i logičkom smislu.

*

U kojoj meri sama kultura ima karakter igre?

*

Svet je duhu dat kroz jezik.

*

Fenomenološko opisivanje neposrednog iskustva uz isključenje realne datosti.

*

Lingvistički nivoi odnosa jezika i prostora u konkretnoj pesmi.

*

Žudnja za konačnim imenovanjem stvari.

*

Svetlost smisla.

*

U samom činu stvaranja književnog dela istovremeno se stvara i jezik.

*

Vizuelno opažanje kao saznajna aktivnost.

*

Stvarnosna dimenzija reči-predmeta u signalističkoj pesmi.

*

Jezički prevladan svet.

*

Na tragu još jedne dimenzije sopstvenog postojanja.

*

Frekvencija između ništavila i punoće.

*

Ontološko približavanje savremenom postmetafizičkom iskustvu.

*

Da li su, zaista, reči postale "jednake stvarima" i da li su "nestvarne reči suvišne"?

*

Suštinski deo stvaralaštva iskazuje se kao "slobodna igra".

*

Jezička fluktuacija i neodredljivost.

*

Različitost glasovne instrumentacije u foničkoj i apejronističkoj pesmi.

*

"Umetnost je način da se nadživi pravljenje stvari."
(Šklovski)

*

Stvaralački postupak kao nosilac "viška informacije".

*

Višeslojna struktura reči.

*

Horizont komunikacije.

*

Fonološki, morfološki, sintaksičko-intonacijski i leksički nivo poetskog govora.

*

Fiksiranje nestabilnih značenjskih čvorišta (središta) pomoću glasovnih kombinacija.

*

Erotizam reči.

*

Može li totalna metafora da se uhvati sa celinom sveta?

*

Procesualnost jezika i svemira, reči i pesme.

*

Ontološka veza predmeta i slike koja prikazuje predmet.

*

Elementarni čin konstituisanja značenja u nađenoj pesmi.

*

Upravljati semantičkim potencijalom jezičke mase.

*

Unutrašnji jezički prostor otvoren za rad reči.

*

Polifunkcionalnost poetskog izraza.

*

Aleatorna i stohastička poezija bez ostataka okrenute prema svetu fenomena i stvari.

*

"Jezik upotrebljava čoveka a ne čovek jezik".
(Nortrop Fraj)

*

Svet je onakav kakvim ga vidim, ili kakvim ga imenujem.

*

Umetnost kao "apsolutni jezik".

*

Transcendentalna subjektivnost.

*

Fenomenološko posmatranje: neposredno i intuitivno bez ograničavanja unapred određenim ciljem.

*

Uključivanje jezičkog sloja u književno struktuiranje.

*

U kojoj meri se govor suprotstavlja racionalnom mišljenju?

*

Jezička organizacija teksta s komunikacijskom funkcijom jezika.

*

Novo shvatanje i tumačenje reči u apejronističkoj poeziji.

*

Postmetafizički prostor.

*

Svest o granici izgovorljivog.

*

Pesma – bitka protiv zaborava bića.

*

Razlaganje pojmovnog jezgra reči.

*

Metafizičko došaptavanje s neizrecivim.

*

Tekst kao univerzum koji sadrži sve što je potrebno za njegovo funkcionisanje.

*

"Kada čovek jednom shvati da nije centar vasione, biće u mogućnosti, a možda će čak biti voljan da žrtvuje svoju formu, da se odrekne svoje ličnosti, da prevaziđe samog sebe."
(Ihab Hasan)

*

Istina jezika je u njegovom otkrivanju i razobličavanju sopstvenih tajni.

*

Neprozirnost govora i otvaranje mogućnosti davanja novih značenja.

*

Dokazujući postojanje stvari ti dokazuješ samog sebe.

*

Duh, svet i jezik neraskidivo povezani entiteti.

*

Jedinstvo dela – dinamička celina koja se razvija.

*

Postupci stvaranja značenja i prenošenja značenja u signalističkoj vizuelnoj pesmi.

*

Traganje za ontološkom osnovom jezika i znaka.

*

"U jeziku, u sistemu jezika, ne postoji drugo osim razlika."
(Žak Derida)

*

Gde su ključevi jezičke igre u stohastičkoj poeziji?

*

Istraživanje i otkrivanje univerzalnih pravila jezika.

*

Pesnik – biće upućeno ka onostranom i nepojmljivom, ka nečem što je izvan i iznad njega.

*

Metamorfoze imaginarnog u signalističkoj vizuelnoj pesmi.

*

Erotički naboji u ''Planeti'' i ''Putovanju u Zvezdaliju'' kao iluzija spasenja.

*

Da bi bio oruđe stvaralačkog duha jezik mora biti i sam tvorački ostvaren.

*

Zagonetnost suštine stvaralaštva.

*

Odnos jezika i mišljenja.

*

Semantička ambivalentnost – otkrivanje i skrivanje apejronističke pesme.

*

Pesnik celine bića, činjenica i stvari.

*

Unutarnji rascep između fizičkog, znakovnog i značenjskog u jeziku.

*

Reč vraćena svome izvoru: glasu, kriku.

*

Urbani kosmos, velegradska topografija u šatrovačkoj poeziji.

*

Zabeležiti trenutak raspadanja jezika.

*

U čemu se ogleda jedinstvo bitka i mišljenja?

*

Prvi filozofi i traganje za iskonom, temeljom, uzrokom i počelom svih stvari.

*

"Tek kada se misleći okrenemo prema mišljenom, postaćemo sposobni za ono što se još ima misliti."
(Hajdeger)

*

Rasprskavajuća značenja plutajućih sintagmi i reči apejronističke pesme.

*

Pesnikovo biće na granici postojanja.

*

Možemo li sagledati unutarnji i spoljni cilj jezika?

*

Vizuelna poezija i traganje za univerzalnim kodovima komunikacije.

*

Za Heraklita Logos je skup suprotnosti u borbi.

*

Da li bi istina o čoveku i svetu mogla stati "u jednu jedinu reč"?

*

Ne izgovarati samo ono izgovorljivo.

*

Nepomućena bliskost između reči i stvari u fenomenološkoj pesmi.

*

Jezik i pesma: put ka oniričkoj nadstvarnosti.

*

Samoponištavanje jezika u permutacionoj pesmi.

*

"Ko zna ne govori; ko govori ne zna."
(Lao Ce)

*

Delo i nemogućnost njegovog ostvarenja.

*

Drugarstvo govora i ćutanja.

*

Pesma u kojoj se prepliću reči i tišina.

*

Doživljaj nagoveštenog i pesnička moć nagoveštaja.

*

Težnja jezika u pesmi da postane samosvojna stvarnost.

*

Svemir i svet nezamenljivi okviri apejronističke pesme.

*

Kumulativni karakter stvaralaštva.

*

Ka pesmi koja odbija da znači.

*

Reč – prethodnica oka i duha.

*

Od služenja jeziku ka služenju jezikom.

*

Utvrđivanje ontološkog statusa znaka i jezika u signalističkoj poeziji.

*

Svet tek svojom odsutnošću zapažen u pesmi.

*

Jezik u šatrovačkoj poeziji: stvarnost za sebe.

*

Upotrebljavati reči u pesmi tako kao da ih nema.

*

Sužavanje prostora pisanja.

*

Inverzivni oblik.

*

Topologijska i semiotička struktura vizuelne pesme.

*

Istoznačnost reči i oblika.

*

Da li je pravi govor u ćutanju?

*

Ozvučena tišina foničke pesme.

*

Netrpeljivost jezika.

*

Stvari-znaci bez značenja izvan svoje materijalnosti.

*

Reč je biće uma.

*

"Da bi se samo pitanje obelodanilo – treba da postoji govor."
(Lakan)

*

Da li je samo meetafora glavno spremište pesničke snage i vizije?

*

Na bliskost lingvistike i poetike upućuju i objekti njihovog proučavanja. Dok je predmet lingvistike sam jezik, predmet poetike je govor.

*

Komunikaciona funkcija signalističke pesme.

*

Bez stvaranja nove znakovne funkcije ne može biti novog znaka, pa, stoga, ni novog jezika.

*

Govor je celina.

*

Dvosmislenost – generator poetske funkcije jezika.

*

Odnos misli i pojavnog.

*

Razumevanje govora uslovljeno međusobnom akcijom znakova.

*

Audiovizuelni realitet jezika u konkretnoj poeziji.

*

Izložiti postupke građenja sveta i pesme.

*

Diktat smisla – osnovna odlika tradicionalističke pesme.

*

Ontološka predstava o celovitosti intelektualnog i čulnog, pojma i stvari, subjekta i objekta.

*

Centrifugalno i centripetalno dejstvo jezika.

*

Metafizička barijera između imanentnog i transcendentalnog, suštinskog i slučajnog.

*

Biti prirodan kao sama priroda.

*

Signalizam i nova duhovna supstanca sveta.

*

Traganje za prvim imaginativnim odblescima, za najdubljim počelima poezije.

*

Odnosi između poetskih postupaka i jezičkih mogućnosti.

*

Apejronistička poezija i njeno suštinsko utemeljenje u jeziku.

*

Nejasnost u samim rečima kao lingvističkoj činjenici.

*

Devičanski jezici cvetaju ispod površine tekućeg govora.

*

"Pustite da vas upotreba reči nauči njenom značenju."
(Vitgenštajn)

*

Pesnička žudnja za novom inkarnacijom u drugo biće.

*

Kada presušuje kosmička energija reči?

*

Muka izgovaranja neizgovorljivog.

(Iz knjige ''Žeđ gramatologije'', Beograd, 1996)